Selo Koštunići, na južnoj padini Suvobora, ranijih godina nije imalo neku razvojnu perspektivu. Kao i druga planinska i pasivna sela u Srbiji i ono se praznilo i topilo se. Ali “Boj ne bije svijetlo oružje”...
Selo je iznedrilo nekoliko vrsnih intelektualaca i dva generala. Jedan od njih, inženjer mašinstva i direktor našeg renomiranog uvozno-izvoznog preduzeća Jugoimport - SDPR, pun elana i preduzimljivosti, odluči da baš tu na suvoborskoj ledini pokaže i dokaže da se može raditi, zaraditi i lepo živeti ako se ume i hoće.
U toku samo jednog leta napravljena je pečara rakije i prihvaćen sav rod šljiva na prostoru od Suvobora do Ovčara i Kablara. I potekla je ona prava i prirodna rakija koja ima pro|u svuda i kod nas i u svetu.
Dalje se grade hladnjača i sušara za preradu i obradu livadskih, šumskih, poljoprivrednih i voćarskih proizvoda, neposrednih darova prirode i ljudskih ruku.
Meštani se uveliko okupljaju i “zbijaju redove”