Rodjen je 3. aprila 1863. u Antverpenu, Belgija, a umro 15. oktobra 1957. u Cirihu, Svajcarska.
Kao apostol u teoriji i praksi funkcionalne estetike i tzv. ciste forme, u periodu izmedju 1900. i 1925. godine vrsio je odlucujuci uticaj na arhitekturu i primenjene umetnosti, posebno u Nemackoj. Bavio se muzikom, knjizevnoscu i slikanjem pre nego sto se okrenuo arhitekturi. 1881.god. postao je student akademije -Academie des Beaux Arts u Antverpenu, gde je pohadjao casove slikanja, nastavio je svoje studije sa Carlous Duran-om u Parizu u periodu od 1884. do 1885. godine.
Uspostavio je kontakt sa slikarima impresionistima i sa pesnicima simbolistima, a bio je posebno zainteresovan za George-a Seurat-a, cija je poentilisticka tehnika slikanja izgledala da olicava prostorni koncept sposoban za otvaranje novih horizonata u arhitekturi.
Vracajuci se u Antverpen, 1886. uzeo je ucesce u stvaranju kulturnog kruga nazvanog Als ih Kan- posle Van Euck-ove parole i godinu dana kasnije L'art indenpendant, asocijacija mladih slikara neoimpresionista. Od 1889. godine bavi se medjunarodnim aktivnostima cuvene briselske avantgardne grupe poznate kao Les Vingt, u kojoj se zainteresovao za sinteticku umetnost i gracioznu Gogenovu ruku, zatim na njega je uticao engleski pokret Arts and Crafts, kao i socijalno orijentisani rad Williama Morrisa. Oko 1890. godine udruzio se sa casopisom Van Nu en Straks, za koji je izmislio revolucionaran projekat, novu tipografiju i rezbarije u drvetu- ornamentike u stilu izvedenom od Gogena.
1895. godine, dve godine nakon izgradjenog Hortinog hotela Tassel,sagradio je sopstveni dom, Bloemenwerf u Uccle-u kod Brisela. Projektovan je kao jedna organska celina i kompletno opremljena stolarija, gvozdjurija, namestaj, tepisi, zavese, servis za rucavanje sa casama i srebrom u uniformnom stilu koji odslikava englesku inspiraciju. Karakteristicne osobine su i ukljucivanje povratka racionalnom stilu koji otvoreno i ponosno prikazuje procese rucne proizvodnje na svim poljima, beskompromisna logika u upotrebi materijala i odbacivanje svih ornamenata inspirisanih prirodom i istorijskim detaljima. On je obnovio svest da strukturna funkcija jos uvek zadrzava sentimentalne tonove. Njegova razmisljanja su bila pod uticajem nemackog romantizma. On je kasnije zapisao: "Gde god je negde bio u pitanju rad Nemaca, Austrijanaca ili Holandjana umetnika, mi smo svi vise bili pridruzeni, nego sto smo razmisljali o tipovima romantizma koji nam nije dozvoljavao da razmotrimo formu bez ornamenata, bili smo previse slikari, previse vencani literaturom, da letimicno pogledamo potrebu odbcivanja ornamenata i dekoracije... Iskusenja i podsvesne insinuacije romantizma podstakle su nas da iskrivimo i obrnemo nase strukturne seme i prezentiramo ih kao ornamente koji imaju ulogu strukturnih elemenata ili kao strukture prozete sa ritmom linearnih ornamenata." Cinjenica je da je Van de Veldeov kult linearnih ornamenata talasastih linija bio ojacan od strane entuzijastcke privrzenosti neoromanticnoj teoriji uzivljavanja formulisane od strane Theodora Lipps-a 1903. godine.
Originalnost Velde-ovih projekata je ubrzo privukla paznju istoricara umetnosti Julius-a Meier-a Graefe-a i trgovca umetnickim delima Samuel-a Bing-a, koji je pomogao u obezbedjivanju njihove medjunarodne popularnosti. 1895. godine Bing je pozvao Velde-a da opreme 4 sobe prodavnice koju je on otvarao u Parizu pod imenom L'Art Nouveau. Njegov robustan i krivolinijski namestaj pobudio je puno entuzijazma na izlozbi primenjenih umetnosti u Drezdenu 1897. godine. Od tada, Velde-ov put je bio cist : napravice karijeru u Nemackoj, pre nego sto je napustio Belgiju 1899. godine. Meier-Graefe porucio mu je da uradi enterijer Maison Moderne koju je pronasao u Parizu i predstavio ga grupi u Berlinu udruzenoj sa novinama Pan. Tamo je takodje pobedio na mnogim konkursima kao npr. Hohenzollern Prodavnica rucnog rada iz 1899. god, Haby- ijeva brijacnica iz 1901. godine, Prostorije za Habana co. Tobacco iz 1900 god.
Velde je organizovao seriju predavanja sa gostovanjem po Nemackoj i za to vreme je objasnio svoje umetnicke principe. Oni su bili objavljeni u Lajpcigu 1902. godine. Slicno kao i Karl Ernst Osthaus, on je izveo enterijer Folkwang Muzeja u Hagen-u iz peioda 1900.-1902.god., strogo modeliranje ornamenata krivih ove gradjevine je tipicno za Art Nouveau. Ovaj period oznacava tacku kulminacije 1. faze Velde-ove karijere, koja se zavrsava sa projektom spavace sobe koju je dizajnirao za izlozbu primenjenih umetnosti u Drezdenu 1906. godine. Druga faza je period od 1906. do 1914. godine, otvorena sa osnivanjem i izgradnjom Wajmar-skog fakulteta primenjenih umetnosti. Zahvaljujuci Velde-ovom uticaju sa velikim vojvodom od Saxe-Wajmara cijem sudu je bio prikljucen od 1901. kao umetnicki savetnik, gde je pronasao idealan teren da uvezba svoju profesiju predavaca. Uveo je nov sistem poducavavanja, koji se bazirao na razvoju spontanih osecanja i konstantnom izvoru snage inovacija kod svakog studenta, izbegavajuci upotrebu modela iz proslosti i studija istorijskih stilova. Ove metode su dovele do porasta novih formi koje je Nemacka industrija mogla brzo da prati i prihvati.
Projekat zgrade Vajmarskog fakulteta jasno iskazuje razvoj Veldeove arhitektonske misli. Iako su tradicionalne metode gradjenja iskoriscene, iskazan je i siguran osecaj prostora i volumena. Plasticno izrazavanje je naglaseno, i na primeru teskog krova, sa originalnom profilacijom kod objekta Werkbund pozorista u Coloigne-u, sve do njegovog unistenja. Izgradjeno je za Werkbund izlozbu 1914.god, bilo je projektovano kao simetrican plan osnove, sa teskim tradicionalnim oklopom u vidu ljuske.Originalnog izgleda, predstavljalo je inovaciju koja je omogucila briljantni odgovor na dramaticnu umetnost tadasnjice: auditorijum u obliku jednog amfiteatra, nezavistan prednji deo pozornice, kruzni horizont i narocito,trojnu pozornicu.
Velde se druzio sa Gordon-om Craig-om i Max-om Reinhardt-om je vec 1910. do 1911.napravio prve planove za Theatre des Champs Elysees u Pariz-u, koji je sledeci realizovan, u promenjenoj formi od strane Auguste Perret-a. Preselio se u Svajcarsku 1917. godine, a 1921. je otisao u Holandiju, gde je imao narucen projekat muzeja od strane Kroeller-Mueller porodice. On je na kraju izradjen po modifikacionom planu u Otterlo-u u periodu od 1937. do 1954. godine.Ova gradjevina poseduje izuzetnu jednostavnost i harmoniju, oslobodjenu svih retorickih efekata, ona je perfektno prilagodjena svom polozaju i funkciji.
Velde se vratio u Belgiju 1925 godine. Sa podrskom ministra C. Huysmans-a, data mu je potpora da jos jednom sprovede eksperimente koje je obavio u Vajmaru:1926.osnovao je Institute des Arts Decoratifs,ciji je upravnik bio do 1935 godine. Dodatno je bio na katedri arhitekture na Univerzitetu Ghent u periodu od 1926.do 1936. godine.