Arhitekti
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Njegova obuka bila je pretežno u projektima i veoma nesistematična. U 16. godini Luis Salivan (Louis Sullivan) je počeo studije u Massachusetts Institute of Technology u Cambridge-u, ali ih je napustio posle samo jedne godine, tada je proveo projektni period u Philadelphia office of Frank Furness, potom je pratio svoje roditelje u Chicago-u. Tamo je radio nekoliko meseci u poslovnici Williama Le Barona Jenney-a, najvažnijeg arhitekte tog vremena u gradu - Chicago School.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Alvar Alto (Alvar Aalto) studirao je na Politehnici u Helsinkiju od 1916, diplomirao je 1921, bio je đak Armasa Lindgrena i Larsa Soncka. Putovao je širom Skandinavije, centralne Evrope i Italije i bio je aktivan za kratko vreme u uredu za planiranje Gotenburg Sajma 1923. god. Njegova karijera počinje sa Tampere industrijskom izložbom 1922. godine, mada različiti manje važni radovi datiraju iz vremena kada je bio student.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Mada potiče iz porodice kazandžija i kotlara, Gaudi je počeo studije arhitekture u Barseloni, Katalonija sa samo 17 godina, a diplomirao je 1878. godine. Iako je osećao malu privlačnost za zvaničnim kursevima obrazovanja u arhitekturi, za vreme studentskih dana bio je istrajan i vredan kao i čest posetilac časova filozofije LIorensa i Barba-e i lekcija estetike od Pau Mila i Fontanalsa. U njegovoj mladosti Mila i Fontanals su živeli u Rimu, za vreme tog svog romantičnog perioda, on se preselio u krug Nazarena, Friedricha Overbecka i njegovog bratstva.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
U društvu razjedinjenom između arhaičnih mišljenja i slepe vere u brzi napredak tehnologije, Peter Berens (Peter Behrens) je bio jedan od prvih arhitekata XX veka, koji je razvio formu arhitektonskog učenja i mišljenja koje će odgovoriti na zahteve industrijske civilizacije. U periodu kada su moralni i socijalni zahtevi nametnuti od strane ekspresionističkih slikara Drezdena, Die Brueke grupe, vodili ka novim pravcima u grafičkoj umetnosti, on se nalazio na samom rođenju Moderne arhitekture u Nemačkoj, gde je i vršio vodeći uticaj u periodu između 1900. i 1914. godine.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Anri van de Velde (Henry Van de Velde) kao apostol u teoriji i praksi funkcionalne estetike i tzv. čiste forme, u periodu između 1900. i 1925. godine vršio je odlučujući uticaj na arhitekturu i primenjene umetnosti, posebno u Nemačkoj. Bavio se muzikom, književnošću i slikanjem pre nego sto se okrenuo arhitekturi. 1881.god. postao je student akademije Academie des Beaux Arts u Antverpenu, gde je pohađao časove slikanja, nastavio je svoje studije sa Carlous Duran-om u Parizu u periodu od 1884. do 1885. godine.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Jakobus Johanes Piter Aut (Jacobus Johannes Pieter Oud) obrazovao se na Quellinus školi lepih umetnosti i zanatstva, državnoj školi Draughtsmanship u Amsterdamu i Tehničkom koledžu u Delftu, gde je dobio počasni doktorat univerziteta posle rata. Radio je za Jan Stuyt-a i za P.J.H.Cuypers-a, oba iz Amsterdama kao i za T. Fisher-a u Minhenu, zatim za Dudok u Lajdenu, neposredno pre otvaranja njegovih biroa u Purmerendu i Lajdenu. On je bio i gradski arhitekta Roterdama u periodu od 1918. do 1933. godine, gde je bio odgovoran za Spangen i Tussendijken stambeno naselje izgrađeno 1920. godine.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Studirao je u Cirihu i imao sopstvenu praksu u Amsterdamu od 1889. godine i ubraja se među najveće inovatore arhitekture u periodu na prelasku iz XIX u XX vek. Reagujući protiv eklekticizma XIX veka, on je imao za cilj "iskrenu svesnost o problemima arhitekture", ali i zanatski pristup materijalima u arhitekturi i konstrukciji.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Studirao je na univerzitetu u Tokiju, gde je bio vanredni profesor i predavao sve do 1972. godine. Posle diplomiranja pristupio je birou Kunio Makeyawa-e koji je bio bivši clan Le Korbizjeovog tima arhitekata. Za Tange-a je Le Korbizjeova izuzetna poetska izražajnost bila nešto više od jednostavne artikulacije Internacionalnog stila.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Ogist Pere (Auguste Perret) kao neo-klasicista sa naglašenim senzibilitetom za moderne tehnološke zahteve, pripadao je tzv. tradiciji koja se proteže od Henebrique do de Baudot-a i gajio je značajne promene u metodima korišćenjem armirano betonske konstrukcije. Pereov doprinos je označen kao krajnja tačka ranije tradicije i kao početak jedne nove tradicije. U svojoj aktivnoj karijeri koja obuhvata raspon od skoro 50 godina, radio je kao arhitekta ugovarač i značajna je njegova uloga kao učitelja.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Toni Garnije (Tony Garnier) studirao je u školi ECOLE NATIONALE DES BEAUX ARTS u Lyons- u i na ECOLE DES BEAUX ARTS u Pariz-u, kao i u ateljeu Julien Guadet-a. Nagrađen sa Prix de Rome, proveo je od 1899. do 1904. u Rimu. Bio je gradski arhitekta Liona 1905. do 1919. godine i nastavio je tamo kasnije privatnu praksu arhitekte. Za vreme provednih godina u Parizu, kretao se u socijalnim krugovima Jean Jeures-a i Emile-a Zola-e, koji su postali radikalizovani posle Dreyfus afere.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Adolf Los (Adolf Loos), arhitekta je rođen 1870. u Brnu, Čehoslovačka, a umro je 1933. godine u Beču, Austrija. Poštovao je ravnopravno logiku romanske i vernakularne, narodne arhitekture i jedan je od osnivača evropskog pokreta Moderne. Bio je jedan od prvih arhitekata koji su reagovali protiv dekorativnih trendova Ar` Nuvoa što je bliže razjasnio u svojim knjigama i izložio u projektima.
- Detalji
- Napisao: Maja Marković
Oto Vagner (Otto Wagner) rođen je u Penzingu kod Beča 1841. godine, umro je u Beču 1918. godine. Prethodnik je arhitekture 20. veka kao i planiranja gradova. Osnivač je Wienna School * Bečke Škole, čiji su najistaknutiji članovi bili Loos (Los), Hoffman (Hofman) i Olbrich (Olbrih). Igrao je ulogu u Austriji ekvivalentnu Salivenu u S.A.D., Van de Veldeu u Belgiji i Berlageu u Holandiji. Možda više nego bilo koji drugi arhitekta, njegov rad odražava, velike promene u ukusu koje su uzele maha na prelasku vekova.