Arhitekti
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Njegova obuka bila je pretezno u projektima i veoma nesistematicna. U 16. godini on je poceo studije u Massachusetts Institute of technology u Cambridge-u, ali ih je napustio posle samo jedne godine, tada je proveo projektni period u Philadelphia office of Frank Furness, potom je pratio svoje roditelje u Chicago-u. Tamo je radio nekoliko meseci u poslovnici Williama Le Barona Jenney-a, najvaznijeg arhitekte tog vremena u gradu - Chicago School.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Studirao je na Politehnici u Helsinkiju od 1916., diplomirao je 1921., bio je djak Armasa Lindgrena i Larsa Soncka. Putovao je sirom Skandinavije, centralne Evrope i Italije i bio je aktivan za kratko vreme u uredu za planiranje Gotenburg Sajma 1923. g. Njegova karijera pocinje sa Tampere industrijskom izlozbom 1922. godine, mada razliciti manje vazni radovi datiraju iz vremena kada je bio student.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Mada potice iz porodice kazandzija i kotlara, Gaudi je poceo studije arhitekture u Barseloni, Katalonija sa samo 17 godina, a diplomirao je 1878. godine. Iako je osecao malu privlacnost za zvanicnim kursevima obrazovanja u arhitekturi, za vreme studentskih dana bio je istrajan i vredan kao i cest posetilac casova filozofije LIorensa i Barba-e i lekcija estetike od Pau Mila i Fontanalsa. U njegovoj mladosti Mila i Fontanals su ziveli u Rimu, za vreme tog svog romanticnog perioda,on se preselio u krug Nazarena, Friedricha Overbecka i njegovog bratstva.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
U drustvu razjedinjenom izmedju arhaicnih misljenja i slepe vere u brzi napredak tehnologije, Berens je bio jedan od prvih arhitekata XX veka, koji je razvio formu arhitektonskog ucenja i misljenja koje ce odgovoriti na zahteve industrijske civilizacije. U periodu kada su moralni i socijalni zahtevi nametnuti od strane ekspresionistickih slikara Drezdena Die Brueke grupe,vodili ka novim pravcima u grafickoj umetnosti, on se nalazio na samom rodjenju Moderne arhitekture u Nemackoj, gde je i vrsio vodeci uticaj u periodu izmedju 1900. i 1914. godine.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Kao apostol u teoriji i praksi funkcionalne estetike i tzv. ciste forme, u periodu izmedju 1900. i 1925. godine vrsio je odlucujuci uticaj na arhitekturu i primenjene umetnosti, posebno u Nemackoj. Bavio se muzikom, knjizevnoscu i slikanjem pre nego sto se okrenuo arhitekturi. 1881.god. postao je student akademije -Academie des Beaux Arts u Antverpenu, gde je pohadjao casove slikanja, nastavio je svoje studije sa Carlous Duran-om u Parizu u periodu od 1884. do 1885. godine.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Obrazovao se na Quellinus skoli lepih umetnosti i zanatstva, drzavnoj skoli Draughtsmanship u Amsterdamu i Tehnickom koledzu u Delftu, gde je dobio pocasni doktorat univerziteta posle rata. Radio je za Jan Stuyt-a i za P.J.H.Cuypers-a, oba iz Amsterdama kao i za T. Fisher-a u Minhenu, zatim za Dudok u Lajdenu, neposredno pre otvaranja njegovih biroa u Purmerendu i Lajdenu. On je bio i gradski arhitekta Roterdama u periodu od 1918. do 1933. godine, gde je bio odgovoran za Spangen i Tussendijken stambeno naselje izgradjeno 1920. godine.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Studirao je u Cirihu i imao sopstvenu praksu u Amsterdamu od 1889. godine i ubraja se medju najvece inovatore arhitekture u periodu na prelasku iz XIX u XX vek. Reagujuci protiv eklekticizma XIX veka, on je imao za cilj "iskrenu svesnost o problemima arhitekture", ali i zanatski pristup materijalima u arhitekturi i konstrukciji.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Studirao je na univerzitetu u Tokiju, gde je bio vanredni profesor i predavao sve do 1972. godine. Posle diplomiranja pristupio je birou Kunio Makeyawa-e koji je bio bivsi clan Le Korbizjeovog tima arhitekata. Za Tange-a je Le Korbizjeova izuzetna poetska izrazajnost bila nesto vise od jednostavne artikulacije Internacionalnog stila.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Kao neo-klasicista sa naglasenim senzibilitetom za moderne tehnoloske zahteve, pripadao je tzv. tradiciji koja se proteze od Henebrique do de Baudot - a i gajio je znacajne promene u metodima koriscenjem armirano betonske konstrukcije. Pereov doprinos je oznacen kao krajnja tacka ranije tradicije i kao pocetak jedne nove tradicije. U svojoj aktivnoj karijeri koja obuhvata raspon od skoro 50 godina, radio je kao arhitekta ugovarac i znacajna je njegova uloga kao ucitelja.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Studirao je u skoli ECOLE NATIONALE DES BEAUX ARTS u Lyons- u i na ECOLE DES BEAUX ARTS u Paris-u, kao i u ateljeu Julien Guadet-a. Nagradjen je sa Prix de Rome proveo je od 1899. do 1904. u Rimu, bio je gradski arhitekta Liona 1905. do 1919. godine i nastavio je tamo kasnije privatnu praksu arhitekte. Za vreme provednih godina u Parizu, kretao se u socijalnim krugovima Jean Jeures-a i Emile-a Zola-e, koji su postli radikalizovani posle Dreyfus afere.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Adolf Loos, arhitekta je rodjen 1870 u Brnu, Cehoslovacka, a umro je 1933.godine u Becu, Austrija. Postovao je ravnopravno logiku romanske i vernakularne, narodne arhitekture i jedan je od osnivaca evropskog pokreta Moderne. Bio je jedan od prvih arhitekata koji su reagovali protiv dekorativnih trendova Ar` Nuvoa sto je blize razjasnio u svojim knjigama i izlozio u projektima.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Oto Vagner (Otto Wagner) rodjen je u Penzingu kod Beca 1841. godine, umro je u Becu 1918. godine. Prethodnik je arhitekture 20. veka kao i planiranja gradova. Osnivac je Wienna School * Becke skole, ciji su najistaknutiji clanovi bili Loos (Los), Hoffman (Hofman) i Olbrich (Olbrih). Igrao je ulogu u Austriji ekvivalentnu Salivenu Sullivanu u S.A.D., Van de Veldeu u Belgiji i Berlageu u Holandiji. Mozda vise nego bilo koji drugi arhitekta, njegov rad odrazava, velike promene u ukusu koje su uzele maha na prelasku vekova.