IZLOŽBA
Arhitektura = Održivost
pod upravom Žaka Ferijea, arhitekte i naučnog kustosa
4/05 - 5/06/2010
Otvaranje : utorak 4. maj u 19.00
u prisustvu g. Kostina Borka, generalnog direktora Lafarž BFC
Francuski kulturni centar, Knez Mihailova 31, Beograd
utorak - petak: 12.00 – 18.00, subota: 10.00 – 15.00
Pod upravom arhitekte Žaka Ferijea, ova izložba pruža priliku arhitektama koji trenutno rade na projektima u oblasti Il de Frans, da pokažu šta preduzimaju u skladu sa svojim poimanjem uloge arhitekture pred izazovima održivog razvoja.
Detaljno analizirajući 30 projekata, izložba prikazuje izazove i rešenja koja su primenljiva ili su primenjena na raznim nivoima. Cilj je da se omogući svakom posetiocu da razume pitanja vezana za životnu sredinu kroz globalnu viziju koja obuhvata urbani prostor i savremene tehnike. Svest o odgovornosti za životnu sredinu shvaćena je kao neverovatna prilika da se arhitektura obnovi.
OKRUGLI STO
Ekološki održiva arhitektura, evropska iskustva
15/05/2010 – 11.00
Opština Stari Grad, Makedonska 42
Gost iz Francuske: Stefan Vigure, direktor projekta u agenciji Žak Ferije
Tema: Senzualni grad
« Projekti prikazani na ovoj izložbi primer su za vrednosti jednog urbanog održivog društva koje ćemo sutra deliti: prevazilazeći tehnički ili doktrinalni diskurs, oni su prevashodno arhitektonski projekti, i projekti arhitekture u gradu. Iz tog razloga, oni obrađuju pitanja životne sredine u okviru jedne globalne vizije koja smešta tehničke mehanizme u situaciju u urbanom kontekstu : grad velike gustine je osnova novog pristupa projektu u kojem čovek nije više igračka tehnike, već predmet svih namera. Gustina ne isključuje ni prazno, ni prirodu, zgrade postaju vrtovi, granice programa brišu se u kombinacijama koje su stimulativne. Energetska umerenost je svakako prisutna, ali nije cilj za sebe : ona je samo izgovor koji služi kao pokretač neobičnih arhitektura koje menjaju način na koji mi živimo i mislima doživljavamo jedan grad. Uzimanje u obzir kriterijuma zaštite životne sredine takođe je uklonilo sve ograde u načinu stvaranja projekta. Više nije moguće smišljati jukstapozicijom, sukcesivnim slojevima i nekada specijalizovani pristupi postaju transverzalni, neodvojivi od pristupa povezanih sa upotrebom i kontekstom; tehnika je premeštena u perspektivu globalnog posmatranja koju predstavlja zajednički život u metropoli od nekoliko miliona stanovnika. Tehnika nije više „po strani“ već je stopljena sa projektima : ona postaje manje arogantna i više je saučesnica stanovnika, pri čemu ne odustaje od inovacija, upravo suprotno. Izložba pokazuje da se održivi razvoj ne ostvaruje ni preko parališućeg i kontrapriduktivnog standarda, ni preko bilo kakve nostalgije za prvobitnim tehničkim univerzumom ukrašenim svim vrlinama. On koristi najsofsticiranije tehnologije u jednoj pragmatičnoj, optimističnoj, pozicioniranoj viziji.
Navedeni projekti su prevashodno kontekstualni; bilo to na planu kuće ili planu nebodera, reč je o autorskim arhitekturama u datoj situaciji. Osobenost estetika, raznovrsnost tačaka gledišta, stvaralačka sloboda, sve je objedinjeno i pokazane su beskonačne mogućnosti za rešavanje jednačine arhitektura = održivost… Arhitekture za održivo društvo, koje u tome pronalaze priliku, daleko od svake vrste regresivnog ekstremizma, zasnivaju novi odnos između projekta i tehnike i otkrivaju nove upotrebne vrednosti budućih gradova. »
Žak Ferije, arhitekta i naučni kustos
Paviljon Arsenal - Centar za informisanje, dokumentaciju i izložbe o urbanizmu i arhitekturi u Parizu i okolini
O održivoj arhitekturi:
“Održivi razvoj je etičko pitanje: šta ćemo ostaviti našoj deci, šta ćemo uraditi sa zaostavštinom koja je danas stvorena? Da li ćemo razmišljati šire od usko lokalne situacije, da li ćemo postaviti opšte pitanje o sudbini naše planete? Kada postavimo pitanje na ovaj način, shvatamo da smo daleko od prosto arhitektonskog pitanja. (...) Prvi način da delamo u pravcu održivog razvoja je da gradimo zgrade koje želimo da sačuvamo.“ Studio Žana Nuvela
„Prva uloga arhitekture u cilju održivog društva je da uzima u obzir ljudske probleme: da učini da se ljudi dobro osežaju u svojim domovima, da mogu tamo dobro da stanuju. Takođe je bitno da zgrada bude za sva vremena u skladu sa geografskim, ekonomskim i političkim kontekstom.“ Pol Rafteri