Preporučujemo

Prijatelji

psihologija
igre za decu

Izložba najatraktivnijih projekata savremene svetske arhitekture - govornika na Konferenciji Blok 2010., i prezentacija projekta shopping mall Trošarina, otvorena je u centru Zira, tokom maja i juna 2010. godine.

U ovoj, u poslednje vreme među najatraktivnijim izložbama savremene arhitekture će podjednako moći da uživaju stručna i najšira javnost, posetioci Konferencije Blok, kao i svi posetioci prostora Zira centra, koji se potvrdio kao odličan ambijent za izložbu ovakvog karaktera.

Kontekst u kome izložba nastaje je lokalno i regionalno turbulentan u pogledu planiranja i zakonodavstva, i neminovno je primetiti zastoj u građevinskoj industriji. Sa druge strane u okruženju postoji veliko interesovanje za vizionarske projekte iz tehnološki naprednijih sredina, te se sadržaj izložbe u velikoj meri bazira na trudu da se ta tehnička dostignuća prezentuju na odgovarajući način. Usled svetske ekonomske krize postaje očigledno da se na svetskoj sceni događa preokret u istoriji arhitekture, u metodologiji projektovanja, projektnog finansiranja, i same eksploatacije projekata. Kao i sve, i ova izložba savremene arhitekture može se posmatrati sa različitih aspekata: ekonomičnosti, novih tendencija, energetske efikasnosti, socijalno-angažovanog polja delovanja i drugih.

Upravo ovi načini gledanja na prezentovane radove poklapaju se sa panelima u okviru kojih je organizovana Konferencija Blok.

Na izložbi se preispituju pojmovi savremenosti, kako bi se najavila predstojeća Konferencija koja ima za cilj podizanje standarda u građevinarstvu, i ukazivanje na značaj kvalitetne gradnje. Savremeno društvo je ono koje vodi brigu o svojim građanima, o zaštiti životne sredine, uštedi energije, i finansijama. Ono prepoznaje socijalne nepravde, minimalizuje ih i ulaže u obrazovanje, infrastrukturu, kreativne industrije, a uzročno-posledično i u arhitektonsku praksu. Najbolji socijalni program i beg iz siromaštva je – ulaganje u obrazovanje i permanentnu edukaciju, dok arhitektura i urbanizam mogu da se razvijaju i napreduju isključivo u bogatijim društvima.

Tematski, dominiraju stambeni i poslovni objekti, kao i eksperimenti.

Izložba tumači savremenu arhitekturu na originalan način – osim kao fizičke obrzce stanja svesti, ekonomske i zakonodavne procedure, i razvijenosti finansijskog i tehnološkog tržišta, izložba istovremeno i preispituje nove tendencije i forme: da li su principi blob geometrije ekonomski održivi? da li su objekti paramoderne arhitekture primenjivi u kontekstu starih gradskih jezgra? itd.

Pregled održanih izložbi savremene arhitekture u regionu, u poslednjih nekoliko godina potvrđuje zapažanje da su sve modernijom arhitekturom najimpozantnijih zdanja autori išli ispred svog vremena, postavljajući temelje za nove, funkcionalnije metode građenja i oblikovanja. U tom smislu, emancipatorski značaj monumentalnih konstrukcija zastupljenih na pojedinim prezentovanim projektima na izložbi je neosporan, jer je podstakao graditelje da razmišljaju u duhu nove i drugačije estetike. No, važno je podsetiti na činjenicu da nisu sve izložbe savremene arhitekture promovisale inovativnost i avangardna opredeljenja. To u najvećoj meri zavisi od usvojene koncepcije, koja bi trebalo da uskladi trenutne ekonomske interese i ideja zastupljenih govornika. Na pojedinim izloženim plakatima, njihovi reprezentativni projekti u sklopu svog imidža potenciraju osobenosti naroda i regija/kontinenta iz kojih dolaze. Iako takozvana megalomanska arhitektura, danas ima manji broj pristalica, ona se neće ugasiti u potpunosti. Estetika globalizacije stremi tvorevinama moći i dominacije, kako bi pokazala snagu transnacionalnog kapitala. Istorija arhitekture pokazuje da uvek ima graditelja spremnih da realizuju ekstremne, pa i megalomanske ideje i projekte.

Pošto se regionalno i lokalno sve više povlači pred globalnim, prognoza je da će ona biti nacionalno neprepoznatljiva i estetski osiromašena.

Neke nove forme postaju deo vizuelne stvarnosti. Ogromne građevine pokrivaju površine jednake gradskim blokovima, još uvek su prisutne na sceni. Međutim, uticaj arhitekata globalnog statusa se smanjuje, a arhitekti su suočeni sa povratkom na arhitekturu javne namene: škole, bolnice, i infrastrukturu ali u duhu održive arhitekture, sa zahtevom energetske efikasnosti.

Konferencija Blok ostvaruje interakciju sa posetiocima kroz radionicu koja će se baviti temom učešća pojedinca u urbanoj srediti. Učesnici otvorene radionice će imati priliku da street art metodom i ovladavanjem stencil tehnikom iskažu njima interesantne teme. Kako bi se približila atmosfera radionice - posetioci imaju mogućnost da se oprobaju u jednoj od tehnika street art-a.

Neki od prezentovanih projekata preispituju ideje stalnog progresa, potrošačkih životnih stilova, i glorifikuju jeftinije materijalizacije, čime se ne gubi na kvalitetu prostora.

Izložba ima multimedijalni karakter jer pored plakata na kojima su prezentovani najsavremeniji projekti, u Zira Centru biće prikazan dokumentarni film – video instalacija o dinamici pristupačnog stanovanja u Meksiko Sitiju, koji je za izložbu i Konferenciju Blok pripremio arhitekta i urbanista Arturo Ortiz Struck.

O savremenoj arhitekturi, govornicima Konferencije Blok, i njihovim radovima je veoma mnogo pisano i objavljivano. Postoji veoma brojna literatura u vidu studija, eseja, članaka, predgovora katalozima posvećenih njihovim projektima, i određen broj publikovanih radova, istraživanja i knjiga o njihovom radu.

Dobra arhitektura je univerzalno retka pojava, međutim izložba savremene arhitekture u Zira centru zahvaljujući pažljivoj selekciji projekata i vrhunskoj prezentaciji i dizajnu postera organizatora izložbe – kompanije Projmetal, reprezentuje sliku savremene arhitekture u 14 zemalja sveta.

Konferencija Blok nastoji da neguje pluralnost plasirajući alternativne ideje i projekte. U tom kontekstu je osmišljen koncept i dizajn izložbe. U duhu razmišljanja o tzv.“zelenoj arhitekturi“, koja neguje odgovorniji stav u odnosu na globalnu krizu klime i resursa, predstavljaju se projekat kompanije Projmetal – shopping mall Trosarina, kao energetski efikasan i jedan od prvih objekata u regionu koji će konkurisati za Leed sertifikat, ali i mnogi drugi projekti koji do sada u Srbiji i okruženju nisu prezentovani: eksperimenti Alise Andrasek, futuristički projekti za gradove u Južnoj Koreji, Japanu, Indiji, itd, kao i na nama manje poznatom tržištu: Meksiku, Australiji, pobednički projekti Venecijanskog bijenala, itd.

Takođe, dobitnici prestižne nagrade za unapređenje arhitekture Aga Khan, do sada su retko bili prezentovani, i skoro uopšte nisu bili prisutni u stručnoj i široj javnosti. Sa tom praksom se raskida, prezentujući izuzetan projekat autora arhitekte Dirka Van Gamerena, za zgradu holandske ambasade u Adis Abebi, koji je nagrađen ovom važnom nagradom. Pored toga, tu su i radovi sledećih arhitekata: Tatiana Bilbao, Minsuk Cho (Mass Studies), Shuhei Endo (Paramoderna arhitektura), Chris Bosee (Lava), Sanjay Puri, Jeffrey Inaba, Stefan PFefferle, Massimiliano Fuksas, i iz regiona, Hrvoja Njirića (njirić+ arhitekti), Davora Katušića (Produkcija OOIIII) i Borisa Podreke.

Login