Beograd, 16. septembar 2021. godine - Beograd je grad koji izlazi na dve reke, a ujedno je uzdignut na sedam brda. Biti blizu vode, a biti uzdignut, odlična je propozicija Beograda. Upravo u tim brdima se nalazi utroba Beograda koju su Beograđani koristili u prethodnim vremenima da se sakriju od napada, da uskladište robu i namirnice, da održavaju koncerte i čuvaju sarkofage iz 3. veka n.e. Ali taj kapacitet nikada nije sistematizovan kroz urbanizam i planiranje grada. Danilo Dagubić, arhitekta čiji je projekat izabran da bude predstavljen na prestižnom Bijenalu arhitekture u Seulu, pomenutu situaciju vidi kao ključni potencijal za razvoj savremenog Beograda, kao kompaktnog i funkcionalnog grada.
Danas je u Galeriji otvorena izložba u okviru koje će građani moći da pogledaju maketu projekta “Samoodrživi grad”, koju će u isto vreme posmatrati i posetioci Bijenala u Seulu. Dodatno, građani će moći da se informišu o svim detaljima koji se potencijalno tiču delova grada u kojima oni žive, kao što je recimo Park Terazije, Bezistan, OŠ Drinka Pavlović ili ulice Plamotićeva i Kamenička. Pored autora projekta i članova tima Danilo Dangubić Architects, otvaranju ove izložbe koja će biti otvorena do 31. oktobra 2021. godine, prisustvovao je i glavni urbanista grada Beograda Marko Stojčić.
Govoreći o projektu, Dangubić je rekao da je samoodrživost zadatak svakog grada. “Beograd je kroz istoriju opstao i meni je kao metropola, sa svim kapacitetima i potencijalima, bio povod za ovaj projekat. Naš grad zaslužuje najbolju arhitekturu i urbanistička rešenja, zbog čega prikazujemo pravu lepezu ideja koje mogu da se iskoriste. Ovaj projekat predstavlja studiju potencijala, načina da grad iskoristi podzemni prostor, ne samo za infrastrukturu, i na taj način postane funkcionalniji i komforniji za život. Pošli smo od projekta tunela koji grad Beograd trenutno razvija, a koji treba da poveže dunavsku i savsku obalu i rastereti saobraćaj koji ide kroz grad. To će, inače, biti prvi tunel u gradu na sedam brda. Tunel prolazi ispod Botaničke bašte, Palmotićeve ulice, škole „Drinka Pavlović“, ispod Bezistana, Terazijske česme i Terazijske terase sve do Ekonomskog fakulteta i na određen način predstavlja presek i retrospektivu onoga što je Stari grad u Beogradu. Naš projekat sagledava ovaj tunel neotuđivo od delova grada ispod kojih prolazi. Kreirali smo katalog mogućih urbanih modela kojima se arhitektonski i infrastrukturno ovaj tunel može povezati sa površinom, odnosno kako bi se parkovi, škole, trgovi i zgrade povezali sa ovom novom ‘podzemnom’ ulicom.” istakao je Dangubić.
“Ova ideja predstavlja drugačije shvatanje prostora.” rekao je obraćajući se prisutnima glavni urbanista Grada Beograda, Marko Stojčić. “Beograd nema rasploživih prostora za dramatično širenje, što je autor Dangubić i zapazio, te se njegov koncept zasniva na tome da glavni grad treba da siđe i ispod “kote nula”, odnosno u podzemlje. To je prostor koji je primeren za razne sadržaje. Ova ideja pred nama znači drugačije shvatanje prostora. Iz perspective podzemne strukture, upravo je pešak taj koji najbolje može da komunicira sa nadzemnom arhitekturom” rekao je Stojčić.
Danilo Dangubić je srpski arhitekta, obrazovan u inostranstvu. U Americi je, na “Drury Univerzitetu”, završio osnovne studije arhitekture, a u Londonu je diplomirao na “Architectural Association”, najstarijoj nezavisnoj školi arhitekture u Velikoj Britaniji i jednoj od najprestižnijih i najkonkurentnijih na svetu, gde je i predavao nakon završenih studija. Danas Dangubić vodi arhitektonski biro Danilo Dangubić Architects u Beogradu, u kojoj radi više od 20 mladih i talentovanih arhitekata. Autor je projekata objekata kulture, poslovanja i stanovanja među kojima je i nedavno realizovan i stambeno-poslovni objekat SK12 Koncept života u Pančevu.
