Istorija
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Beat pokret je veoma uticao na socijalnu klimu, posredno i-ili neposredno kroz umetnost je uticao i na urbanizam i socijalno ponasanje odredjenih grupa. Po Anri Torgu, koji se u svojoj knjizi Pop i rock muzika, u izdanju CLiO iz 2002. godine, bavio proucavanjem istog, ovaj pokret pobunjenika tj. beatnika, koji je okupio razlicite socijalne kategorije, medju kojima najvise presnika, ali i umetnika, uticao je na urbanitet i kontekst americkih gradova i zivot umetnika u potpunoj meri.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Minimalisticka arhitektura, umetnost i dizajn su nastale kao proizvod raznih uticaja, a u evropsku kulturu dosla je tek pre nekoliko stotina godina. Savremeni minimalizam ima 4 razlicite polazne osnove, a to su:
1. Japanski uticaj (Daleki Istok), zen umetnost
2. Islamski uticaj (Bliski Istok), orijentalna umetnost
3. Ruski stil (Konstruktivizam)
4. Skandinavski stil (Ikea design)
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Tehnologija ima veoma veliki opseg uticaja na promene u dizajniranju i projektovanju tj. 3d (ako je to uopste finalna dimenzija prostora, danas), modeliranju i prikazu kao i gradjenju zgrada (tj. gradjevinskih formi) isto kao sto menja druge oblasti zivota. Frank O Gehry je dokazao da arhitektura moze biti umetnost, svojim vrhunskim projektima u dekonstruktivistickom maniru, ali to je znacilo da je ona i dalje osudjena da sluzi prakticnoj nameni.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Zemlja kao simbolicki element je bila vrlo cest predmet u umetnickim radovima i arhitektonskim simbolickom izrazavanju u 50 tim i 60 tim godinama 20. veka, to su bili takozvani radovi na zemlji ili koji se prave od zemljanog materijala kao i radovi koji su izradjeni od zemlje i njenih produkata. Ovaj pokret javlja se i u vreme delovanja novog brutalizma kao pokreta arhitekture u Velikoj Britaniji.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Dekonstruktivizam, ako se sire posmatra, predstavljan filosofskim pojmom dekonstrukcije, doziveo je u kasnim 80-tim god XX veka svoj potpuni razvoj u arhitekturi. Ovaj period, koji je jos uvek postmoderna, karakterise ovaj pravac kao ideju o nekoj vrsti fragmentacije ili manipulaciju idejom o strukturnoj povsini kao da je ona neka vrsta koznog omotaca poput haljine i sl. Zatim bavi se nelinearnom i neeuklidovskom geometrijom kao oblicima koji distorziraju i pomeraju lokacije nekih elemenata arhitekture, kao sto su envelope, omotaci i strukture, gradjenih tela; tako da, nastaju zgrade kao vid kontrolisanog haosa kao nesto stimulativno i kao podsticaj za radjanje novih delovanja arhitekata.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Na prostorima bivse Jugoslavije, u proslom veku, arhitektonski opus je bio vidu u dva potpuno razlicita istorijska perioda. To su period do drugog svetskog rata kao i period posle II svetskog rata do pojave postmodernosti u svetskim okvirima, dakle 70-tih godina XX veka.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
U renesansnom periodu ne postoji jedinstveno definisanje estetickog fenomena i same estetike kao grane filozofije umetnosti. Karakteristika je uspostavljanje tzv. nove umetnosti i sa time u vezi, pojava nove estetike. U ovom periodu se, jos uvek, posebno ne razdvajaju estetika i umetnost, odnosno filozofija, formiraju se samo znacajne teorije arhitekture koje su nastale u poznoj Gotici.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Srednjovekovna estetika je dala nova tumacenja lepog kroz umetnost kao sastavni deo sireg poimanja sveta, putem stilskih figura alegorije i metafore, kroz tekst i knjige. O arhitekturi kao disciplini umetnosti je vladalo veoma visoko misljenje, kao o grani graditeljstva koja odrazava Bozansko i njegove koncepcije. Materijalni svet je ovde, kao i kod Plotina u Antici, prosudjivanje ideja o uredjenosti i lepom, cije teze su kasnije i razvili visokogoticki skolastici. Estetika srednjeg veka je kompleksna za izucavanje zbog njene neradvojne veze sa teologijom i simbolikom. Izucava se znacenje umetnickog dela i formi u prirodi, gde se jedno telo tumaci putem simbola i stilskih figura kao u knjizevnom tekstu, kako u teologiji, tako i u estetickom prosudjivanju.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
"I na pocetku bi rec" - pise u Bibliji. Slika uradjena u tehnici ikone, predstavlja tako deo arhitektonskog enterijera kao gradjevine, ali postoji i odvojeno, teologijom se tumaci sadrzaj ikona, po Ostrogorskom koji je autor Istorije Vizantije. Umetnost tako ne moze biti subjektivna, cak i sam pristup slikanju ikona pripada delovanju Bozijih promisli i raznih rituala i obreda vezanih za crkvu, post, molitva, krstenje, svete tajne, ispovedanje, citanje zitija, liturgije, kao prihvatanje blagodeti Sv. Duha. Poznato nam je delovanje cudotvornih ikona. Rec u Svetom Pismu tako predstavlja Energiju, Univerzum predstavlja Svet, a Crkva novi simbolicki Univerzum.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Obzirom na to da je termin, odnosno pojam estetike kao nauke o lepom, ali i ruznom, u opstem smislu definisan mnogo kasnije u istoriji, u starogrckoj estetici se razmatraju i prosudjuju pojmovi lepog, a sa tim u vezi i harmonije u arhitekturi, ali i umetnostima kao njenim nezaobilaznim pratiocima u Antici. Anticki izvori pokazuju izvesnu kontinualnost kada se razmatra pojam lepoga koji se izjednacava sa onim sto je esteticko. Tako, na primer Partenon je lep ako je u harmoniji, u proporciji, on je zato esteticna gradjevina.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Aristotel se smatra prvim autorom koji je ostavio pisane tragove iz oblasti estetike u umetnosti. U svom delu pod nazivom "O pesnickoj umetnosti" on pise o poeziji koja je i nuzna za shvatanje antickog arhitektonskog opusa. Takodje, delo nosi naziv "Aristotelova poetika". Za istrazivanje estetickog su tako znacajne kategorije dela, pa stoga, imamo vrhunsko delo ili ostvarenje u umetnosti, zatim srednje umetnicko delo, prosecne vrednosti i lose umetnicko delo, koje nema pravu vrednost. Put analize i prosudjivanja estetcikog je takodje proces stvaranja umetnickog dela. On se krece pravcem iz ontoloskog, tj. nauke o bicu, ka subjektivnom aspektu, ka narusavanju koncepcije i uspostavljanju specificnog odnosa tj. kreativnog i kao preobrazaja covekove imaginacije.
- Detalji
- Napisao: Maja Markovic
Le Korbizje jednom prilikom rekao da je konstruktivizam termin cija je oznaka nejasna pa potom i neodredjena, suprotno purizmu ili italijanskom racionalizmu granice ovog pokreta nisu nikad jasno definisane. Preciznije, ovaj pokret kao termin mozemo razmatrati u domenu brisanja tradicionalnih razlika, odvajanja umetnosti od zivota ili kako su produktivisti u sloganu iz ranih dvadesetih izjavili: "Dole sa umetnoscu! Neka zivi tehnologija! Neka zive konstruktivisti!"