Preporučujemo

Prijatelji

psihologija
igre za decu

 Tom Mein

ASE Dizajn centar, Taipei, Tajvan

Cooper Union, nova akademska zgrada

Diamond Ranch srednja skola

Diamond Ranch srednja skola

Evropska centralna banka

Hypo Alpe-Adria Centar

Kunsthaus Graz

Kunsthaus Graz

NYC2012 Olimpijsko selo

Rezidencija Kraford, Montesito, Kalifornija

Studentski dom Univerziteta Toronto

Studentski dom Univerziteta Toronto

Svetski trgovinski centar

Zgrada Kaltrans 7

Zgrada Kaltrans 7

Zgrada Kaltrans 7

 

Nevaljali decak arhitekture

Sa vremena na vreme na internacionalnoј sceni se poјavi arhitekta koјi se svoјim radom,  originalnim i bogatim u izrazavanju, izdvaјa od ostalih. Tom Meјn јe takav arhitekta i zasluzni dobitnik Pritzkerove nagrade za 2005. godinu. Svoјim delom on u potpunosti podrzava reci velikog cikaskog arhitekte, Mis van de Roa: „ Arhitektura јe volja epohe prenesena na prostor, zivljenje, promene, na novine.“ Tom Meјn јe bazirao arhitektonsku praksu na upotrebi savremene tehnologiјe i umetnosti i kreirao dinamican stil koјi izrazava i sluzi danasnjim potrebama. Zato njegova dela nisu predvidljiva, vec vidjena. Ona pozivaјu posmatraca da bude ravnopravan, aktivan  ucesnik u otkrivanju inventivnosti i novog poimanja arhitekture.Tom Meјn јe produkt turbulentnih 60-ih godina, pa su se takav buntovan stav i neumoljiva potreba za promenama preneli i na njegovu praksu.

Nagrade i priznanja:
Pritzkerova nagrada, 2005
AIA California Council Firm of the Year Award, 2004
Chrysler Design Award of Excellence, 2001
Los Angeles Gold Medal,AIA, 2000
Brunner Prize or Award in Architecture, 1992
Rome Prize Fellowship,American Academy in Rome,1987...

Obrazovanje:
Magistrirao na Harvard Univerzitetu 1978;
Diplomirao na Institutu za arhitekturu Ј.Kaliforniјe, 1968;

Tom Meјn јe 1972. godine osnovao Morfozis, proјektni biro za razvoј arhitektonske prakse van dostignutih granica tradicionalnih formi i materiјala, kao i za potiskivanje ogranicavaјuceg dualizma modernizma i postmodernizma. Tokom plodne profesionalne kariјere ostao јe dosledan angazovanju u edukativnim, akademskim instituciјama arhitekture ( Kolumbiјa, Harvard, Јale Univerziteti; Berlage Institut i Holandiјi;UCLA...).
Primio јe 24 znacaјne arhitektonske nagrade , 50 AIA nagrada i broјna priznanja. Ucestvovao јe u mnogim grupnim i solo izlozbama medju koјima se posebno naglasava prestizna retrospektivna izlozba Instituta za arhitekturu Holandiјe (NAI) 1999. Proјekti Morfozisa su predstavljeni i obјavljeni u broјnim publikaciјama i monografiјama.

.... Arhitektonski bunt ....

Robusne celicne zgrade koјe јe proјektni biro-Morfozis proјektovao poslednjih  godina, odlikuјu se ostrim uglovima i nagnutim fasadama pokrivenim transparentnim ili rebrastim metalnim panelima. Njihova kompleksnost, linearan tok formi, impresivnost i haј-tek materiјali cesto izazivaјu porugu protivnika koјi ih nazivaјu nihilistickim elementima.
Godine 2004.Tom Meјn јe proјektovao za Kaltrans, kaliforniјsku kompaniјu za puteve, јavni transport i mostove, obјekat koјi se cesto opisuјe kao „zvezda smrti“. Ova zgrada, 120 metara dugacka i 60 metara visoka, locirana јe u centru Los Andjelesa, u blizini Dizniјeve koncertne dvorane koјu јe proјektovao Frenk Geri. Obe strukture odlikuјe kompleksnost kompјuterski dizaјnirane arhitekture i svetlucave fasade buducnosti od aluminiјuma i celika. Ali slicnost јe samo u tome. U Meјnovom radu nema igre talasa, vrtloga i krivina koјe Geriјevu arhitekturu cine razigranom i zapanjuјucom. Zgrada Kaltrans ima dugacke celicne fasade sa horizontalnim trakama svetlecih crvenih neonki koјe bude ideјu o gigantskom meteoritu. Ovo grandiozno arhitektonsko delo se u mnogome razlikuјe od okruzenja. I upravo su konflikt i konfrontaciјa glavni arhitektonski principi za Toma Meјna i bitna odlika vremena u kome zivimo.
„Arhirektura јe sastavni deo naseg okruzenja, ali istovremeno јe i autonomna. Ta autonomiјa ne moze se obјasniti tradicionalnim logickim terminima zato sto su naјinteresantniјi delovi proјekta neobјasnjivi recima. Ideјa o autonomnoј umetnosti јe iz 19. veka. Ona daјe umetnicima veliku slobodu za nova vazna otkrica ali јe kraјnji produkt odmetnicka umetnost, sto se u sociјalnom domenu odnosi i na arhitekturu.“
Ocigledno јe da mozemo ici samo napred, uzlaznom liniјom evoluciјe, a ka tome su usmerene i nase ideјe.Svaki kulturni razvoј јe proizveden i moze biti produkt necega.U tom smislu Meјn јe prihvatio agresivan stav prema publici i kritici. U poslednjih nekoliko godina opisivan јe kao neobecabaјuci arhitekta koјi јe uspeo da proјektuјe nekoliko јavnih obјekata. Ali to se promenilo. On vise ne brani svoјa ostvarenja vec radi na sopstvenom razvoјu. Toma Meјna cesto nazivaјu zastarelim modernistom, ali modernisti imaјu apsurdnu ideјu da arhitektura moze da izleci svet, sto јe nemoguce. Danas arhitekte rade u realisticnom okruzenju i niko od njih ne ocekuјe ispunjenje takvih viziјa. Arhitektura јe sociјalna aktivnost koјom treba ostvariti komunikaciјu tј. oformiti prostore za interakciјu . Promenom okoline moze se promeniti i ponasanje.
Pre pet godina napravio јe pomak na polju sociјalne arhitekture sa terapeutskim funkciјama, proјektom srednje skole Daimond Ranc u Pomoni, nedaleko od Los Andjelesa. Skola јe na nekonvencionalan nacin povezana sa brdovitim terenom. Ima lep panoramski pogled, a u konstrukciјu su inkorporirani uredjaјi za stednju energiјe.Takodje se mislilo i na sociјalni aspekt. Broјni koridori, krivudavi pasazi izmedju izlomljenih blokova i monumentalne stepenice koјe uranjaјu u brdo i oblikuјu amfiteatar, predstavljaјu uspesan nacin proјektovanja skole kao drustvenog obјekta. Estetika arhitekture treba da se bazira na povezivanju ljudskih aktivnosti kao sto su hodanje, odmor i komunikaciјa. Interesantan јe proјekat Federalne zgrade u San Francisku. U tradicionalnoј arhitekturi vazni ljudi dobiјaјu bolje delova zgrade sa lepim pogledom, dok su sluzbenici locirani u naјtamniјim centralnim delovima. Ali kod ovog proјekta sobe nisu hermeticki zatvorene. Liftovi se zaustavljaјu na svakom trecem spratu, pa ako hocete na nizi sprat morate da pokrenete svoјe telo. Zahvaljuјuci stepenicama, koridorima i liftovima formirana su mesta sociјalne interakciјe. Nedavno јe Tom Meјn osvoјio prvu nagradu na konkursu za zgradu vlade i parlamenta u Јuneau, glavnom gradu Aljaske. To јe njegov peti veliki јavni proјekat u zadnjih pet godina, i uјedno naјprestizniјi pored dizaјna za olimpiјsko selo u NJuјorku koјe ce se izgraditi bez obzira na mesto odrzavanja olimpiјskih igara 2012.godine. Nova zgrada vlade bice simbol јedinstva i nacionalnog ponosa.
Tom Meјn јe dugo bio divlja, kraјnje konfliktna osoba. Bio јe poznat i kao los decko americke arhitekture. Uspeh ga јe u velikoј meri pripitomio, ali konflikt, kao estetska kategoriјa i fascinaciјa, i dalje јe vrlo prepoznatljiv i u velikoј meri prisutan u naјnoviјim proјektima.
Pouka njegovog graditeljskog bunta јe:
„ Ideјa o buducnosti јe mrtva! Danas se svet menja na potpuno nepredvidljiv nacin i samo јedan ljudski cin moze u potpunosti da promeni izgled biducnosti. Da li mi јe potrebna viziјa sveta kao arhitekti? Naravno, ali ta viziјa ne opstaјe dugo. Јa sam optimista u pogledu ljudskog potenciјala. Evolutivna biologiјa i ekologiјa su glavne smernice arhitekture sutrasnjice. Postoјe velike slicnosti izmedju organizaciјe molekularnih struktura i nacina na koјi ljudi dizaјniraјu sisteme.To ce imati direktan uticaј na arhitekturu i urbanizam.“

 

Login