Rodjen je u Amsterdamu, Holandija 21. februara 1856.godine, a umro je u Hagu, Holandija 12.avgusta 1934.godine.
Studirao je u Cirihu i imao sopstvenu praksu u Amsterdamu od 1889. godine i ubraja se medju najvece inovatore arhitekture u periodu na prelasku iz XIX u XX vek. Reagujuci protiv eklekticizma XIX veka, on je imao za cilj "iskrenu svesnost o problemima arhitekture", ali i zanatski pristup materijalima u arhitekturi i konstrukciji. Berlage je tako otkrio svojim savremenicima znacaj i magiju rada sa opekom kao materijalom. Malterisanje prostorija je u njegovom maniru bilo vrlo prosto i svodilo se na falsifikate, tako da je izbegavao tu praksu, cak i u sobama privatnih kuca. Njegov moralni vidik bila je harmonija sa drustvenom klimom i u privatnim kucama, koje su do 1895.godine prilicno uticale i na dizanje radnickog pokreta.
Berlage je bio privucen masivnom ozbiljnoscu Romanesque, koja se odrazava na njegovim prostranim polukruznim zidnim povrsinama. Ove karakteristike takodje ponovo pozivaju radove americkih arhitekata H.H. Richardson-a i Louisa Sulliven-a kao i Frank Lloyd Wright-a, ciji je rad video 1911. na putovanju po Americi (USA).
Njegovi karakteristicni radovi su Diamond Workers Kucu u Amsterdamu iz perioda 1899. do 1900. god., kao i Holland kucu u Londonu iz 1914.godine, a najznacajnija je svakako Stock Exchange u Amsterdamu zavrsena 1903., kao konacan ishod konkursnog takmicenja odrzanog 1897. godine. Berlage-ov pobednicki rad bio je kasnije prekrojen i prepravljen mnogim novim detaljima. U ovom monumentalnom radu, koristio je svetlo obojeni kamen za specijalne karakteristike, ali dodajuci i ciglu.
Kao teoreticar arhitekture, Berlage vrsio je veliki uticaj u evropskoj arhitekturi i javnosti, donoseci radove americkih arhitekata, posebno Frank Lloyd Wright-a, i to kroz brojne publikacije i predavanja. Mnoge gradjevine, posebno u Holandiji, su zasnovane na Berlage-ovom radu, cak i kada se formalno razlikuju od njega. Poeticnost glatkih povrsina imala je neposredan uticaj na Moderni pokret u Holandiji De Stijl, dok je izrazajno korisenje istorijskih formi uticalo na razvoj Dutch ekspresionizma, tzv. Amsterdamske skole. 1928. pohadjao je prvi kongres CIAM-a u La Savraz-u, ali se osecao previse kao izvrsilac koji je posvetio svoje angazovanje tradicionalnijoj koncepciji arhitekture, da bi mogao da se pridruzi CIAM-u.