Preporučujemo

Prijatelji

psihologija
igre za decu

Rodjen je u Hamburgu, Nemacka 14. aprila 1868. godine, a umro u Berlinu, Nemacka 27. februara 1940. godine.

U drustvu razjedinjenom izmedju arhaicnih misljenja i slepe vere u brzi napredak tehnologije, Berens je bio jedan od prvih arhitekata XX veka, koji je razvio formu arhitektonskog ucenja i misljenja koje ce odgovoriti na zahteve industrijske civilizacije. U periodu kada su moralni i socijalni zahtevi nametnuti od strane ekspresionistickih slikara Drezdena Die Brueke grupe,vodili ka novim pravcima u grafickoj umetnosti, on se nalazio na samom rodjenju Moderne arhitekture u Nemackoj, gde je i vrsio vodeci uticaj u periodu izmedju 1900. i 1914. godine.

U to vreme, sporedna zanimanja izvedena iz arhitekture u kojoj je aktivno ucestvovao inaugurisala 1907. godine specijalizovanu formu koja je postala siroko poznata i u nasim vremenima pod imenom industrijski dizajn.On je takodje duboko uticao na razvoj tehnologije i stila u vremenu kada je propaganda zanatski izvedenih formi od strane eksponenata Art Nuvoa zapretila da podrije i razori bilo koji pokusaj formulacije dizajna i projektovanja u komformiranju sa novim nacinom zivota. Berens isprva, nije otkrivao istinsku vokaciju tog dizajna. Kao Van de Velde i Le Korbizje poceo je karijeru kao slikar i dosao u arhitekturu preko tzv. primenjenih umetnosti. Od 1886. do 1889. godine pohadjao je casove slikanja u skoli u Karlsruhe-u i Duesseldorf-u. 1890. godine bio je impresioniran radovima luminista narocito Josef-a Israel-a u Holandiji, i radovima slikara kao npr. Leibl-a u Minhenu, pa je bio i osnivac i clan Muenichner Sezession 1893. godine. Vec zainteresovan za graficke umetnosti, njegove rane kompozicije, bojeni drvorezi, naslovne strane knjiga, su jos uvek prozete dekorativnim uticajem Art Nuvoa.

Posle putovanja u Italiju 1896. godine, Berens se vratio 1898. problemima industrijske produkcije i dizajnirao je brojne prototipe flasa za masovnu proizvodnju kao prostrane staklene radove, koje su postale istaknute po njegovim jednostavnim iskrenim oblicima. 1899. veliki vojvoda Ernst Ludwig pozvao ga je da ostane u Darmstadt-u i pridruzi se grupi mladih umetnika, arhitekti J.M. Olbrich-u, enterijeristi i unutrasnjem dekoratoru P.Huber-u i P.Burck-u, slikaru H. Christiansen-u i vajaru L. Habich-u i R. Bosselt-u, koji su pod imenom, Die Sieben, imali za cilj da uspostave efikasne odnose izmedju svih plasticnih umetnosti. To je bilo u periodu kada je Berens poceo da se bavi arhitekturom, da bi sagradio svoju sopsvenu kucu i opremio je kompletno unitarnim stilom koji je odavao uticaje Van de Veldea i Mackintosh-a.

Nakon toga, bio je postavljen za dekana Duesseldorf skole umetnosti 1903. godine, sto je i bio sve do 1907. godine. U ovom periodu, bez obzira na njegov klasican temperament, put ga je vodio da trezvenije projektuje snaznije i masivnije oblike, jako funkcionalisticke u stilu. Obenauer kuca u Saarbruecken-u iz perioda 1905. do 1906. godine, kao i Cuno i Schroeder kuce iz Eppenhausen-a pored Hagena, iz perioda 1908. do 1910. godine, odrazavaju racionalisticku tendenciju, sto je i bio krajnji cilj, da bi se razlikovali radovi Berensa od plasticnog dinamizma i lirizma Poelzig-a i Mendelsohn-a.

Godine 1907. kad je i osnovan Deutscher Werkbund, Behrens je bio pozvan u Berlin od strane A.E.G. (nemacke generalne elektro kompanije). Njegove duznosti ukljucuju projekat ne samo za elektricne uredjaje kao sto su sporeti, radijatori, ventilatori i lampe, ali takodje i za pakovanja, kataloge,brosure, postere, pisma, izlozbene prostorije, prodavnice, fabrike i radionice. To je oznacavalo za prvo vreme, u sirokom industrijskom kontekstu, pojavu zelje za humanizovanjem tehnologije. Zaposljavajuci jednog arhitektu da osigura dobru vizuelnu pojavu na njihovim proizvodima, A.E.G. je uneo predmete u dnevni zivot koji nisu samo funkcionalno efikasni, nego su bili i harmonicno i senzitivno projektovani, takodje su prozeti takvi kakvi su od strane autenticnog kreativnog stila, koji po poslednjim analizama, projektuje sliku marke ove industrijske kompanije.

U isto vreme, Berens je predstavio novi izraz monumentalnosti evropskoj arhitekturi sa projektom Fabrike turbina A.E.G. izgradjenom u periodu od 1908. do 1909. godine. Tu je i prva nemacka zgrada u staklu i celiku tzv. visoko naponsko postrojenje iz 1910. godine kao i fabrika za male motore izgradjena u periodu od 1910. do 1911. godine. Takodje je izgradio u kompletnu stambenu oblast za radnike A.E.G.-a u Hennninsdorf-u, pored Berlina od 1910. do 1911. godine.Pored brojnih fabrika podignutih u razlicitim vremenima kroz njegovu karijeru, treba napomenuti izvesne druge glavne radove, projektovane u neo- klasicnom stilu, koji izrazavaju potrebe narucioca za prestizem. Tu su ukljuceni Mannesnann-ovi AG poslovni prostori u Duesseldorf-u, iz perioda 1911. do 1912. godine, kao i projekti za Continental Rubber co.u Hannover-u iz perioda 1913. do 1920.godine kao i nemacku Ambasadu u St. Petersburgu iz peroda 1911. do 1912. godine.

Godine 1922. god, Berens je bio istaknuti direktor Skole arhitektonskog fakulteta pri Vienna Akademie der bildenen Kunste. Neke od zgrada koje je projektovao narednih godina mogu biti razmatrane kao primeri nemackog ekspresionizma npr. Hoechst Dyeworks iz 1920. do 1925. godine. 1936. godine postao je vodja odseka arhitekture na pruskoj akademiji umetnosti u Berlinu. Medju Berensovim najboljim djacima su bili i Le Korbizje, koji je radio u njegovom birou u Berlinu od 1910. do 1911. godine, Gropius, koji je radio od 1907. do 1910. godine, kao i Mis van der Roe koji je radio od 1908. do 1911. godine.

Login