Preporučujemo

Prijatelji

psihologija
igre za decu


Akademska knjizara


Baker house


Enso Gutzait


Finlandia


Finski paviljon


Stanovi u Lucernu


Tehnicki univerzitet (amfiteatar)


Paimio sanatorijum


Teatar


Vila Carre


Vaza


Klub radnika

Aalto Hugo Alvar Henrik poznatiji kao Alvar Aalto rodjen je 3. februara 1898. godine u Kourtane, Finska, a umro je u Helsinkiju, Finska 11. maja 1976. godine.

Studirao je na Politehnici u Helsinkiju od 1916., diplomirao je 1921., bio je djak Armasa Lindgrena i Larsa Soncka. Putovao je sirom Skandinavije, centralne Evrope i Italije i bio je aktivan za kratko vreme u uredu za planiranje Gotenburg Sajma 1923. g. Njegova karijera pocinje sa Tampere industrijskom izlozbom 1922. godine, mada razliciti manje vazni radovi datiraju iz vremena kada je bio student. 1923. g. Aalto je otvorio svoj prvi biro u Jyvaskula i 1925. se ozenio arhitektom Aino Marsio, koja je bila njegov najvazniji saradnik sve do njene smrti 1949.g.,iznad svega u drzanju produkcije i uprave firme Artek drvenog namestaja, koji je prvo zamisljen 1928.g u vezi sa konstrukcijom Sanatorijuma u Pamio-u.1927.g. Aalto je napustio Jyvaskyla u kojoj je projektovao nekoliko vaznih zgrada ukljucujuci i Klub Radnika u periodu od 1923. do 1925. godine kao i zgradu za Udruzenje Patriota u periodu od 1927. do 1929. godine, radove koji pripadaju njegovom prefunkcionalnom i neoklasicnom periodu.

On se nastanio u Turku koji je bio tada finski najumetnickiji i predusretljiv grad. To su bile kljucne godine u njegovom razvoju kao arhitekta, period u kome su njegovi radovi dokazali isti pravac i isti nivo kvaliteta kao i najistaknutiji i najsavremeniji rad u srednjoj Evropi. Standardizovani blokovi zgrada u Turku iz perioda od 1927.do 1928. godine, sa prefabrikovanim betonskim elementima, mogu se porediti sa savremenim eksperimentima Mies van der Rohe-a i Gropiusa u Stutgartu. 1929. godine Aalto je radio u saradnji sa Bryggmanom na izlozbi koja se odrzavala radi proslave 700 godisnjice grada Turka; priredjena jednu godinu pre poznate izlozbe u Stokholmu, projektovane od Asplunda, bila je zajedno sa kucom koju je Aalto sagradio u Turku, prva kompletna i javna ekspresija moderne arhitekture u Skandinaviji. Iste godine Aalto je upisan u internacionalnu arhitektonsku avantgardu kao rezultat nagrade od Sigfrieda Giediona i kroz njegovo ucesce na susretu CIAM-a. Ova godina belezi pocetak odnosa sa umetnicima kao sto su Fernand Leger, Constantin Brancusi, Laszlo Moholy-Nagy, Georges Braque i Alexander Calder.

Aalto i njegova porodica su se preselili u Helsinki 1931. godine, dogadjaj koji je oznacio kompletnu integraciju u finski kulturni zivot. Veoma vazan Turku period zaokruzio se zaokretom i promenom Aaltovog rada i finskom arhitekturom uopste ka modernizmu. U isto vreme, njegov rad u Turku predvidjao je kasnije potpun razvoj Aaltovog stila. Radovi iz ovog perioda vec su skratili spoljne karakteristike Aaltove arhitekture: kapacitet da bude i u vremenu i vanvremenska.Primeri su Komandna stanica u Turun Sanomatu iz perioda 1927. do 1928.god, Stamparija novina u Turku iz perioda od 1928. do 1929.god., Gradska opstinska biblioteka u Viipuri-u iz perioda od 1927, 1930-5.god. i Sanatorijum jugozapadne Finske u Pamio-u iz perioda 1928, 1929.-1933.g. Brojni drugi radovi koji datiraju iz ovog perioda, mnogi od njih su postali klasicna dela moderne arhitekture: Aaltova kuca u Helsinskiju 1934,1935-6;Finski paviljon za Parisku izlozbu Universelle 1935,1936-7; Kompleks za fabriku celuloze u gradu Sunila 1935-7,1936-9; Vila Mairea pored mesta Noormakku 1937-8, Finski paviljon za Svetski sajam u NY 1937,1938-9; terasaste kuce u Kauttua 1937,1938-40. Nekoliko neizvedenih projekata iz ovog perioda su bitni za razumevanje slozenosti tema Aaltovog rada. Ovo ukljucuje Blomberg bioskop u Helsinskiju iz 1938.g, projekat sa konkursa za dogradnju univerzitetske biblioteke u Helsinskiju iz 1938.g, konkurs za ulaz u oblast Helsinkija iz 1940. godine, Eksperimentalni grad iz 1941.god i razvojni plan za Kokemaki dolinu iz 1941-2.g.

Za vreme ratnih godina Aalto je bio na frontu i period neposredno posle rata je karakteristican po aktivnom angazovanju na rekonstruktivnim radovima u Finskoj, ukljucujuci razvojni plan za porusen glavni grad finskog laplanda Rovaniemi, koji je nacrtao 1944-5.g.U tom periodu prekinut je kreativni razvoj arhitekture, da bi oko 1950.g njegova plodna razmisljanja i masta bila direktno usmerena, ka cak mnogo slozenijim problemima, razmatrajuci simultano fundamentalne fizicke, psiholoske, socijalne i kulturne potrebe tog doba. Iz ovog perioda datira Seniorski studentski dom Baker House u Mitassachusetts Institute of Technology u Cambridge-u Massachusetts iz 1947-8g., Gradska hala u Saynatsalo iz 1949, 1950-2 g. vanvremensko remek delo u kome ljubav prema materijalima i romanticni smisao za prostor su ponovo otkriveni kao znacenja koja povecavaju socijalne i politicke vrednosti zajednice. Neizvedeni projekat za Kapelu u Malm-u u Sev. Helsinskiju iz 1950.g odrazava psiholosku osetljivost za ljudsku krhkost, lomljivost i postovanje prema bolu... Ovde je Aalto dostigao dubinu i neznost, visoku poeticnost, koje paralelno ne opstaju u arhitekturi ovog perioda. Od nerealizovanih radova, projekat groblja za kongres Lunby, pored Kopenhagena iz 1951. uspeo je vise nego bilo koji drugi projekat u sazetom Aaltovom odnosu sa prirodom kao logicnim saradnikom u kreativnom procesu.Projekat za Vogelweidplatz u Becu iz 1953.odrazava drugu povratnu i slozenu temu u Aaltovom radu- efekat individue kojom se manipulise kao delom vece mase.

Aalto je dostigao ovim ciljem apsolutnu kontrolu u rukovanju i manipulisanju tehnikom i prostorom, baziranu na tridesetogodisnjem iskustvu i obogatio njegovim kontinualnim ucescem i ukljucivanjem ljudskih i psiholoskih potreba. To je takodje bio period ucesca urbanizma, kulminacija u njegovim razlicitim planovima za centar glavnog grada Finske od 1959. do 1973. g. Njegove najvaznije zgrade u Helsinskiju ukljucuju Nacionalnu instituciju za penzije 1948,1952-6.g, Rautatalo poslovnu zgradu 1952,1953-5g.,Kulturni centar 1955-8, Administrativnu zgradu za Ensogutzeit kompaniju 1959,1960-2g.,Zgradu skandinavske banke 1962,1962-4,Univerzitetsku knjizaru 1962,1966-9, Koncertnu i kongresnu halu 1962, 1967-71.g., i na kraju Finlandija centar za konferencije i koncertnu halu 1970, 1973-5.

Arhitekta Elissa Makiniemi koju je Aalto ozenio 1952. g. saradjivala je u njegovim kasnijim radovima posebno na dogradnji politehnike u Otaniemi i Lappia kulturnog centra u Rovaniemi, kasnije izgradjenog od 1970-5.g. kao deo administrativnog i kulturnog centra originalno projektovanog 1963. g. Do 1976. godine Elissa Aalto je zavrsila rad na Aaltovom ofisu,takodje ostavila je radove ili u planovima za vreme njegove smrti, ukljucjuci Essen opersku kucu iz 1955. g, Gradski centar u Juvaskyla iz 1964. i crkvu u Lahti, konkursni projekat iz 1950.g, realizovano 1970.g. Ovom dodajemo i rad u Helsinkiju i citavu seriju zgrada, razvojnih planova i projekata izvan glavnog grada, svedoce o visokom kvalitetu i mogucnostima Aaltovog dizajna, i o dubini njegovih razmisljanja duboko ukorenjenih u istorijskim, kulturnim i geografskim tradicijama njegovog vremena. Na primer: Program i prototip kuce za rekonstrukciju posle rata iz 1941.god, glavni plan za Imatru iz 1947-53, regionalni plan za Lapland iz 1950-55, Campus za koledz za obrazovanje Juvaskyla 1950, 1953-6; centar Sentjoki sa protestantskom crkvom 1952, 1958-60; Gradska vecnica 1960,1962-5; Biblioteka 1963,1964-5; Aaltova sopstvena letnja kuca u Muuratsalu 1953,njegov sopstveni studio u Munkkineimi 1953-5, glavna zgrada politehnike u Imatri 1956, 1957-9; Muzej centralne Finske u Jyvaskyla 1959,1960-2,Politehnicka biblioteka u Otaniemi 1964, 1965-9"; Sportski institut koledza u Edwation, Juvaskyla 1967-8, 1968-70; i Muzej Alvara Aalta Jyvaskyla 1971, 1971-3.

Aalto je takodje odgovoran za serije projekata izvan Finske, to ukljucuje, da se napomenu najvazniji: Stambene zgrade za Interbau u Berlinskom Hansaviertelu 1955-7,Finski paviljon na Venecijanskom bijenalu 1956,Severni Jutland muzej u Alborgu, Danska 1958,1969-1973;Stambeni blok u Bremens Neue Vahr development 1958,1959-62; Kulturni centar 1958,1959-68; Vastmanlanddala studentsko udruzenje u Upsali 1961, 1963-5; skandinavsku kucu u Rejkjaviku 1962-3,1965-8; Enterijer instituta za internacionalno obrazovanje NY 1963, 1964-5; stambena zgrada Schonbuhl, u Lucernu 1965, 1966-8; biblioteka Mount Angel benediktinskog koledza, Mount Angel, Oregon 1965-6,1967-70 i Parish Community centar pored Bolonje 1966-78.Medju nrealizovanim projektima je onaj za gradsku vecnicu u Gotenburgu 1955-7,za kulturni centar u Leverkusenu 1962,i za muzej u Bagdadu 1958, i Shirazu 1970.

Namestaj, svetiljke i drugi predmeti dizajnirani od Aalta u vezi su sa individualnim projektima zgrada 1928.g i proizvedeni pod njegovim nadzorom odrazavaju iste razvojne stepene i faze koji su vidjeni u arhitekturi. Njegova unutrasnja oprema je zamisljena kao odvojeni deo posebne zgrade kojoj je namenjena, ne bi trebalo da bude smatrana samo instrumentom, vec kao prvi aspekt sveobuhvatne kreativnosti i vizije autora.

Login