Walter Gropius

Rodjen je u Berlinu, Nemacka 1883. godine, a umro u Bostonu, Masacusets, SAD 1969. godine.

Kao jedan od izvanrednih arhitekata i profesora arhitekture XX veka, Gropius je bio sin arhitekte koji je zauzimao vaznu poslovnu poziciju u Berlinu. Njegov ujak Martin Gropius je bio velika licnost i kao arhitekt veoma uticao na njega, servirajuci mu principe skole umetnosti i zanata Arts and Crafts i Kunst i Gewerbe Schule u Berlinu i bio je direktor umetnickog obrazovanja u Prusiji.

Gropius je stekao obrazovanje u arhitekturi na Tehnickoj Visoj skoli prvo u Minhenu i tada Berlinu. 1907. usao je u biro Petera Berensa gde su takodje radili mnogi mladi arhitekti koji su kasnije postali poznati, medju njima Mies van der Rohe i Le Corbusier. Posle tri godine provedene u Berensovom birou poceo je sam 1910. kao industrijski dizajner i arhitekt. Njegovi projekti su pokrivali sirok niz i ukljucivali seme dizajna enterijera, fabrikovane zidove, modele za masovnu produkciju namestaja, tela motornih vozila i dizel lokomotiva.

Njegova prva vaznija zgrada bila je Fagus fabrika u Alfeldu izgradjena 1911. u saradnji sa Adolfom Meyerom.Ova zgrada oznacila je korak dalje u celicnim i staklenim konstrukcijama. Ona je trospratna, celicni ram podupire podove i zidovi su postali stakleni ekrani, nestrukturalni karakter koji je naglasen odsustvom vertikalnih potpora na uglovima.

Na poznatoj Deutscher Werkbund izlozbi u Cologne-u 1914. godine Gropius i Meyer su projektovali Administrativnu poslovnu zgradu koja je dala veoma istaknuti doprinos modernoj arhitekturi. Kruzne staklene kule koje okruzuju stepeniste predstavljaju prvu upotrebu arhitektonskih motiva koji je postao vazna karakteristika u mnogim modernim zgradama, posebno robnim kucama.

Od 1914. do 1918. nastao je prekid dok je Gropius sluzio u nemackoj vojsci.1915. bio je imenovan od velikog vojvode od Saxe Weimara da unapredi Van de Veldea kao direktora od Grossherzoglish-Saechsische Vise skole za zidnu umetnost u Vajmaru i 1919.on je kombinovao dve skole pod imenom Das Staatliche Bauhaus Weimar, izraz njegovog sopstvenog verovanja u uniju dizajna i zanata kao i umetnosti i tehnike i bio direktor prvo u Weimar-u 1919. do 1925. i tada u Dessau 1925. do 1928. koje godine podneo ostavku i posvetio se vise arhitekturi.

Dok je bio direktor Bauhausa Gropius je projektovao skolsku zgradu u Desau, zavrsenu 1926. godine. Kompleks se sastojao od zgrade sa ucionicama, zgrade radionice, studentskog hostela, zgrade sa mogucnostima zajednistva i pokrivenog mosta izmedju prve dve zgrade koji pored administrativnih soba i klubova sadrzi privatan atelje za Gropiusa.

Medju poznatim radovima bila je i ponovna izgradnja Municipal Theatre u Jeni iz 1923. godine, projektovana u saradnji sa Mayerom i dva veoma interesantna projekta. Jedan je zgrada za internacionalnu akademiju filozofskih studija u Erlangenu iz 1924. godine i drugi Totaltheatera, projekat koji je napravljen 1927.g u saradnji sa Ervinom Piscatorom, berlinskom pozorisnom producentu. Model je bio izlozen 1930. godine na Pariskoj izlozbi, ali nikad nije bio sagradjen.

Gropius nije bio samo arhitekta i industrijski dizajner, ali i sociolog koji je zeleo da gradi na osnovu racionalne interpretacije potreba ljudi.Za vreme poslovnog dela njegovog direktorovanja Bauhausom, studirao je problem dobijanja najboljih uslova zivljenja u gradovima dok se stiti njihov urbani karakter. On je nameravao da proizvede gradske stambene jedinice u kojima gradjani dobijaju sto je moguce vise svetlosti kao i otvorenog prostora sa drvecem i travnjaka. Da bi sve ovo postigao on je razvio visok stambeni blok od oko 10 spratova, postavljen da dobije maksimalnu suncevu svetlost sa ventilacijom i sa sirokim pruzanjem basti izmedju blokova i otvoreno na obe strane.

Bio je sposoban da realizuje ideje paralelno u Damenstock stanovanju seme u Karlsruheu od 1927 do 1928 god. gde je bio koordinator za drugih osam arhitekata. U ovoj semi nekoliko blokova su aranzirani u paralelnim linijama transferzalno sa ulicama.Ambicioznija sema bio je prostrani Siemensstadt u Berlinu 1929. do 1930. u kome je Gropius igrao ulogu kao arhitekta nadzirac sa nekoliko drugih saradnika, dok je bio odgovoran za dva bloka.

Sa dolaskom snage nacionalnih socijalista 1933. godine, uslovi su postali teski za slobodno i moderno misljenje arhitekata tako da je 1934. godine Gropius napustio Nemacku i otisao za Englesku.Nastanio se u Londonu i usao u partnerstvo sa E. Maxwell Fry -om koji je bio jedan od najuspesnijih mladjih Britanskih arhitekata. Zajedno su projektovali filmske laboratorije za Londonsku filmsku produkciju u Denhamu 1936. godine, dve kuce, jednu u Sussex-u iz 1936. godine i jednu u Old Church Street, Chelsea iz 1935. godine i Impington village colledge, Cambridgeshire iz 1936. godine.To je bio Gropiusov najvazniji doprinos arhitekturi u Engleskoj.

1936. i 1937. prihvatio je poziv da postane profesor na Harvard univerzitetu i otisao u USA, sledecih godina postao je Chairman odseka za arhitekturu na Harvardu. Jednu godinu kasnije sagradio je svoju kucu u Linkolnu, Masacusets, koja ima mnogo od klasicnog zadrzavanja od kuca koje je projektovao za sebe i vodje Bauhausa 1926.god. Ovo je bilo praceno sa velikim brojem privatnih rezidencija izgradjenih u saradnji sa drugim arhitektima u Americi.U godini njegovog povratka on je usao u partnerstvo sa Marcelom Breuerom, bivsim studentom i majstorom Bauhausa; da bi u godini njihovog partnerstva dodao i nekoliko kuca ukljucujuci jednu od Breuera licno. Oni su projektovali Pensylvania Pavilion u NY Worlds Fair iz 1939.god. i interesantnu semu stanovanja u New Kengsingtonu pored Pittsburga za radnike u fabrici aluminijuma iz 1941. godine, zgrade su nepravilno postavljene prate konture brda i oivicene su krivudavim stazama.Partnerstvo sa Breuerom se zavrsilo 1941. vec u Nemackoj, 1932.je poceo eksperimente sa standardizovanim elementima zgrada za masovnu stambenu proizvonju, on je produzio ove eksperimente za vreme ratnih godina u periodu od 1943. do 1945. godine.Posle ovih eksperimenata koji su napravljeni u saradnji sa Konrad Waschmannom na Long Islandu N.Y. ove kuce su podignute u znatnom broju u Kaliforniji.1945 i 1946. godine otisao je u partnerstvo sa nekoliko arhitekata mladje generacije formirajuci tim od osam arhitekata pod imenom TAC The Architects Colaborative. U tom preduzecu bio je vodic i vodeci duh. Rad tima ukljucivao je Graduate center Harvard Univerziteta, Cambridge iz perioda 1945 do 1950 godine, koja se sastoji od grupe od 7 blokova za spavanje, svih postavljenih oko socijalnog centra.

Vecina Gropiusovih aktivnosti poslednjih godina njegovog zivota od 1957. do 1969. bila je u Zapadnom Berlinu.1957. godine on je izgradio lep desetospratni stambeni blok kao deo Interbau izlozbe u Hansa oblasti.Zatim sezdesetih godina novi grad Britza Buckowa Rudowa je bio izgradjen kao obuhvatan urbanisticki plan formulisan od strane Gropiusa.Bauhaus arhiv u Berlinu Tiergartenu je bio izgradjen dugo posle Gropiusove smrti 1976. do 1978. godine.Gropiusove zgrade su se isticale po upotrebi modernih materijala, celika, betona i stakla. Takodje je vazno istaci da sem projekata, on je bio veoma cenjen i uticajan kao ucitelj. On je verovao u inteligentnu primenu standardizacije i prefabrikacije, ali iznad svega on je verovao da zgrada treba da bude proizvod timskog rada ukome svaki clan mora da uskladi svoj pojedinacni doprinos sa celinom zadatka .