Alexander Gottlieb Baumgarten je rodjen 17.7.1714. g. u Berlinu, Nemacka, a umro je 26.5.1762. god. Bio je istaknuti nemacki filozof i sledbenik teorija Leibniz-a i Christian-a Wolff-a, najistaknutiji je po tome sto je estetici dao moderno znacenje u odnosu na prethodna shvatanja i tako uneo radikalne promene u esteticki opus toga, a i narednog perioda. Rodjen je u velikoj porodici, kao jedan od sedmoro sinova, od oca Jacob-a Baumgarten-a i majke Rosina-e Elisabeth, roditelja koji su veoma rano preminuli. Poducavao ga je Martin Georg Christian, tako da se zainteresovao za jevrejsku kulturu i latinsku poeziju. Njegovo ponovno uspostavljanje pravih estetickih merila je kljucni momenat u razvoju esteticke filozofije. Kada o tome govorimo mozemo uzeti primer, rec koja je oznacavala SENZIBILNOST, i to ka stimulaciji culnog, bila je u upotrebi jos kod antickih pisaca, sada se ponovno javlja, kao kljucna rec.
Umetnost se razvijala kao komercijalna sve vise, u periodu u kome je delovao Baumgarten, i postavljalo se, sve cesce, pitanje sta je dobra, i kao opozit tome, sta je losa umetnost. Naravno arhitektura, kao grana graditeljstva i primenjene umetnosti je bila razmatrana u tom periodu, tacnije prvoj polovini XVIII veka.
Baumgarten je tako, razvio estetetiku, kao filozofsku disciplinu, i ostavio znacajne filozofske studije, u kojima je raspravljao, sta je pojam dobrog i-ili sta je pojam loseg ukusa. Tako, dobra umetnost povezuje dobar ukus sa lepotom, a losa umetnost obratno. Posto je pokusao da razvija te ideje, dalje u svojim filozofskim spisima i delima, on je takodje izvrsio preokret, u jednoj generacijskoj filozofskoj debati, dajuci svemu tome novo znacenje estetike, kao dosadasnje sestre logike.Bez novih pojmova nije bilo osnova za filozofske debate, kao sto nije bilo ni objektivnih kriterijuma, zatim osnove za komparaciju razloga iz koga se mogu razviti objektivni argumenti u raspravama.
U Kantovoj "Critique of Pure Reason" tj. Kritici cistog uma, pominje Baumgartena i njegovu upotrebu termina estetika kao znacenja ukusa i smisla lepoga, kao sposobnosti prihvatanja stimulacija(e) jednog od 5 telesnih cula, sto je i dalje Baumgarten definisao u svojoj "Metafizici", poglavlje 451 precizno, kao pojam ukusa. Ukus je tako, po Baumgartenu, kako pise Kant, sposobnost prosudjivanja, koriscenjem cula, tacnije, u saglasju sa njima, tako da je izvesno prosudjivanje ukusa zasnovano na osecanjima zadovoljstva ili nezadovoljstva. Nauka estetike, kako pise Kant, po Baumgartenu,moze biti dedukcija pravila ili principa umetnicke lepote od individualnog ukusa. Godine 1781, Imanuel Kant je deklarisao da Baumgartenova estetika nije mogla da sadrzi objektivna pravila, zakone ili principe umetnicke lepote jos uvek.Tako su Nemci jedini narod koji od 1781. god. poceli da upotrebljavaju termin ESTETIKA(E), da bi se shvatilo sta su drugi zvali tzv. kritikom ukusa.
Kasnije, tacnije 9 godina posle, Kant je u svojoj Kritici prosudjivanja koristio rec ESTETIKA u odnosima gde se prosudjuje lepota i-ili ukus. Za Kanta tako, esteticko prosudjivanje je subjektivno, ka onome na sta se odnosi, bilo da su u pitanju unutrasnja osecanja zadovoljstva ili obratno nezdovoljstva i -ili kvaliteti kao kategorije objekta. Ovo se sve moze primeniti i na objekte arhitekture!