Preporučujemo

Prijatelji

psihologija
igre za decu


Check point Charlie


Galerie Lafayete


Kisho Kurokawa


Kurfursterdamm


Kupola


Kupola


Neue National Galerie


Peter Eisenman


Potsdamer


Tornjevi Potsdamera


Reichstag


Daimler forum (R.Rogers)


Sony center


Zid

Preuzeto iz AG magazina (br. 10)

Berlin!? Prema najstarijim dostupnim podacima, prve ljudske naseobine na prostoru današnjeg Berlina datiraju od skoro 4000 god. pre nove ere. Mesto na kome se spajaju reke Havel i špree od tada pa do današnjih dana predstavlja veoma važno geo strategijsko mesto na raskrsnici puteva istoka i zapada. Berlin zahvaljujući svom značajnom položaju relativno brzo dostiže konture ozbiljnog grada i jakog ekonomskog centra i već 1231. god. dobija status grada. U narednom periodu doživljava konstantan i brz razvoj i demografsku eksploziju, zahvaljujući dominantnoj ulozi Prusije u društvenom životu tadašnje Nemačke. Već 1912. čak četiri miliona ljudi živi u okolini Berlina, gotovo više nego danas. Prvi svetski rat i velika društvena kriza nakon njega, uzrokuju pojavu najvećeg zla 20-tog veka - nacizma. Lančano sledi najveća klanica u istoriji ljudskog roda, drugi svetski rat. Izlišno je trošiti reči o nivou razaranja gradova širom sveta, ali je neophodno napomenuti nivo razaranja Nemačke prestonice. Sistematska bombardovanja savezničke avijacije tokom pet godina rata, teške bombe britanskog RAF-a i američkih letećih tvrđava bile su uvod pred finale razaranja. Završni udar sovjetske Crvene Armije i konačni pad Trećeg Rajha i "kaćuše" maršala žukova iza sebe su ostavili potpuno porušen grad i zgradu Rajhstaga u plamenu. Potom sledi hladnoratovska era, era u kojoj Berlin predstavlja kontaktnu zonu istoka i zapada, era u kojoj predstavlja tempiranu bombu. Na sreću čovečanstva ta bomba je ostala neaktivirana i 9. decembra 1989 pada decenijska gvozdena zavesa. Nemačka je ujedinjena, ekonomski snažnija nego ikada i spremna na jedan veliki poduhvat, obnovu i vraćanje starog sjaja Berlinu.
Berlin danas predstavlja najveće evropsko gradilište, nema grada koji doživljava veći graditeljski zamah, po celom gradu niču novi objekti, od Aleksander platza pa do Zoologisher gartena pod senkama visokih kranova kriju se dela svetske arhitektonske elite. Za arhitekte današnjice je stvar prestiža biti prisutan u Berlinu.
U tom i takvom okruženju okupilo se gotovo 6000 arhitekata (registrovanih učesnika po podacima organizatora) iz celoga sveta povodom 21. svetskog kongresa UIA (Union Internationale des Architectes). Snaga i potencijal, ogromni pokretački duh Berlina na par dana se sa gradilišta ovoga grada preselio u sale ogromnog Međunarodnog Kongresnog centra od 22. do 26. jula ove godine. Tema kongresa "Arhitektura kao resurs" (Resource architecture) razmatrana je od strane vodećih imena arhitektonske teorije i prakse danas u svetu na 34 plenarne sednice, foruma ili workshopa. Rad je bio organizovan tako sto je vreme do 14 časova svakog dana bilo rezervisano za plenarne sednice koje su se održavale u najvećoj kongresnoj sali i koje su davale pečat i smernicu za svaki kongresni dan. Nakon manje pauze rad bi bio nastavljen nekim od mnoštva dvočasovnih foruma ili workshopova na kojima je obrađivana mnogo konkretnija tema pa čak i obrađivan neki konkretan projekat. Loša strana ovakvog načina rada je bila nemogućnost prisustvovanju na nekoliko foruma istovremeno, tako da su se prisutni morali opredeliti šta žele da čuju a to je u obilju interesantnih tema bilo zaista teško. Svaki od foruma je pored zaista interesantnih i inspirativnih tema nudio i mogućnost da se vide i čuju najveća imena arhitekture danas od Pitera Ajzemana, Kisha Kurokawe, Helmutha Jahna pa do prve zvezde ovogodišnjeg kongresa Ser Normana Fostera.
Svečano otvaranje kongresa upriličeno 23 jula uveličao je svojim prisustvom Nemački kancelar Gerhard Schreder dajući time podršku organizatorima istovremeno u svom pozdravnom govoru naglašavajući značaj arhitekture kako za Nemačku državu tako i za celokupno čovečanstvo. Prisutnima su se obratili i Vassilis Sgoutas, predsednik UIA i Kaspar Kraemer, predsednik BDA (Bund Deutscher Architecten) u ime organizatora ovogodišnjeg kongresa. Tokom kongresa dominantna tema je bila primena principa održivog razvoja u arhitekturi, tokom pet kongresnih dana konstantno je tražen odgovor kako pomiriti narastajuće ekonomske interese i neophodnu brigu o okolini i racionalno trošiti preostale prirodne resurse pre svega energetske. Kongresni dani su imali centralne plenume sa temama: Urbane zajednice, Građeno i prirodno, Inovacije i tradicija, Prostor i identitet. Među mnoštvom manjih sednica i foruma izdvojimo nekoliko najinteresantnijih: Globalizacija i regionalizam, Javni prostori i novi mediji. U okviru foruma "Grad kao pozornica, Urbana zabava" poznati britanski istoričar Janet Ward je ukazao na moguću i sve prisutniju amerikanizaciju Berlina, vođen željom za još bržim prosperitetom grad prebrzo ulazi u neke procese i tu se greši, gubi se lokalni duh. Veoma interesantna izlaganja učesnici kongresa su mogli da prate i u okviru foruma "Urbani razvoj pomoću sporta i kulture" gde su dominirale aktuelne teme arhitekture u sportu. Svoja zapažanja su izneli eminentni eksperti iz ove oblasti pre svih Gilbert Felli sportski direktor MOC-a. Prof. Peter Droege, arhitekta iz Sidneja i Dr Stamatina Malikouti, arhitekta iz Atine prezentovali su iskustva gradova domaćina posledenje i naredne letnje olimpijade. I kao šlagvort je usledilo sjajno predavanje poznatog Nemačkog arhitekte Prof. Alberta Speera na temu novog fudbalskog stadiona u Minhenu koji projektuju švajcarski arhitekti Herzog & DeMeuron. Na nove i savremene trendove u arhitekturi osvrnuli su se ucesnici foruma "Inteligentni sistemi". Narednog dana forum "Arhitektura i vanredne situacije" je ostavio poseban pečat na učesnike, Daniel Biau, izvršni direktor UN-Habitat programa iz Najrobija, je apelovao na arhitekte da razmišljaju o tome kako pomoći ljudima u kriznim situacijama navodeći frapantan podatak da je tokom prvog svetskog rata 10% žrtava bilo civilno stanovništvo a da se tokom građanskog rata u Mozambiku pre par godina ovaj procenat popeo na brojku od neverovatnih 90%. U okviru istog foruma američki arhitekta Peter Marcuse se osvrnuo na 11. septembar 2001 opisujući kako grad može da obnovi sebe u duhovnom, ekonomskom i simboličkom smislu koristeći sopstvenu pokretačku energiju kao resurs. Američki arhitekta Nemačkog porekla Helmuth Jahn i jedan od najvećih svetskih eksperata u oblasti staklenih komponenti u arhitekturi Prof. Werner Sobek su na primeru svog rešenja "Deutsche Post Tower" u Bonu, prisutnima približili temu visokih objekata i njihovog odnosa sa okolinom. U okviru veoma posećenog foruma "Resursi urbanog planiranja" poznati japanski arhitekta Prof. Kisho Kurokawa se na primeru sopstvenog konkursnog rešenja novog glavnog grada Kazahstana veoma decidno opredelio za jedan novi pristup urbanom planiranju novih gradova. Dosledno svojoj viziji da će "svet u urbanom planiranju napraviti proboj od doba mašinskog principa ka dobu životnog principa…" autor nastavlja svoj trasirani put, kao jedan od utemeljivača pokreta metabolizma 1960-tih. Kreirajući grad koji će biti "Grad Simbioze sa prirodom" profesor Kurokawa daje snažan pečat ovogodišnjim kongresnim nastojanjima da se naglase principi održivog razvoja. Takođe paralelelno sa sednicama i plenumima svake večeri su se održavali i "project reporti" gde su projekte predstavili Rasem Badram, Shigeru Ban, berlinski biro Louisa Hutton & Matthias Sauerbruch, slovenački arhitekti Sadar i Vuga kao i američki arhitekta Eric Owen Moss. "Project reporti" su se odvijali u krajnje interesantnom i umetnički inspirativnom ambijentu Postbahnhof-a, u izlagačko kreativni prostor rekonstruisane nekadašnje zapuštene železničke stanice Nemačkih državnih pošta na teritoriji nekadašnjeg Istočnog Berlina.
Kongresni dani su za učesnike i posetioce bili prilika i da se ostvare direktni kontakti sa proizvođačima materijala, softvera, opreme za biroe i svih mogućih i za arhitekte neophodnih artikala koji su se predstavili na sajmu "Plancom". Sajam manjeg obima, prvenstveno informacionog karaktera ali sasvim po meri jedne ovakve manifestacije, lepa prilika da se u prijatnom ambijentu prošeta i za trenutak predahne od brojnih predavanja ali istovremeno ostajući u gotovo imaginarnom svetu arhitekture. Zaista je bilo privilegija biti u Berlinu tokom 21. kongresa UIA, ceo grad je disao u znaku arhitekture, kako organizatori ističu, širom grada, u raznim muzejima i galerijama je bilo organizovano i upriličeno više od četrdeset izložbi sa arhitekturom kao temom. Od muzeja na čuvenom muzejskom ostrvu, izlagačkih prostora u prelepom zdanju Martin Gropiu Bau, Gradskog muzeja Berlina pa čak do galerija u ambasadama pojedinih zemalja ili novih banaka na Pariser platzu, svi raspoloživi izlagački prostori u gradu su bili okupirani maketama, crtežima ili jednostavno ličnim prezentacijama pojedinih arhitekata. Čak je i nezavršena velika metro stanica na Potsdamer platzu bila iskorištena kao galerija u kojoj je predstavljena arhitektura Berlina poslednjih deset godina.
Uz redovan kongresni program učesnici kongresa su, kao što je to vec tradicija na ovakvim manifestacija, imali mogućnost da neposredno upoznaju grad Berlin i njegovu arhitekturu putem brojnih ekskurzija i studijskih poseta. Dovoljno je bilo informisati se na odlično organizovanim info punktovima i potom opredeliti za neku od mnoštva ponuđenih opcija. Zaista je bilo uživanje i veoma lepo iskustvo upoznati Berlin uz pomoć više nego kvalitetnih i stručnih vodiča. Autor ovih redova je posebno lepo iskustvo doživeo prilikom stručne ekskurzije "Zona Parlamenta i Vladinih institucija". Nakon kraćeg panoramskog razgledanja nekih delova grada koji su istorijski bitni za temu ekskurzije posetili smo objekat Rajhstaga. O samom objektu je izlišno trošiti reči, delo Ser Normana Fostera po mnogima prve svetske arhitektonske zvezde, zaista je sa svojom staklenom kupolom postalo simbol Berlina, simbol jedne nove epohe. Tokom nepunih dva časa posetili smo sve delove objekta, od same centralne skupštinske dvorane pa do malih tehničkih prostorija u suterenu. Interesantno je bilo videti kako veliki arhitekta uspeva da objektu da neverovatan duh, na kamenu urezane poruke Crveno armejaca koji su prvi ušli u objekat 1945-te sačuvane su i sada stoje pored modernih senzorskih vrata. Potom smo obnovljenim tunelom koji je nekada bio deo Hitlerovog bunkera otišli do sjajnog zdanja Jacob-Kaiser-Haus. Reč je objektu koji je skaladna kompozicija nekoliko različitih celina, dela pet vodećih Nemačkih biroa počev od "von Gerkan, Marg & Partner" iz Hamburga pa do "Schweger + Partner" iz Berlina. U objektu se nalaze razne administrativne službe parlamenta i prostori koje koriste poslanici. Zatim novi tunel, ovoga puta ispod reke Spree, i nalazimo se u još jednom novom objektu. Zdanje Paul-Lobe-Haus smo obišli uz stručna objašnjenja veoma ljubazne gospođice Urlike, arhitekte člana tima Axel Schultes & Scharlotte Frank koji su pobedom na međunarodnom konkursu dali rešenje celog kompleksa državnih institucija. Berlinski arhitekta Stephan Braunfels je u skladu sa ovim urbanističkim rešenjem projektovao sam objekat. Naravno, svi prisutni su od objekta Rajhstaga očekivali jedan vrhunski nivo ali su nas zaista oduševila ostala dva objekta koja nisu u dovoljnoj meri medijski propraćena. Posle toga prezadovoljni smo se vratili u kongresni centar da ispratimo nastavak uzbudljivih dešavanja puni utisaka i razmenjenih kontakt telefona, e-mail adresa sa kolegama sa raznih meridijana.
Pretposlednjeg dana kongresa u prostoru "Postbahnof" je upriličeno gala veče i dodela nagrada i priznanja. Veliku i prestižnu zlatnu medalju UIA ove godine dobio je italijanski arhitekta Renzo Piano. Nagradu za arhitekturu i tehnologiju je dobio toliko puta pominjani Ser Norman Foster dok je nagrada za urbanizam pripala irskom birou "Groun 91 Architects" iz Dablina. U oblasti arhitektonske kritike nagrađeni su portugalski novinar Manuel Tano i grčki kritičar Elas Zengels. Brazilac Džimi Lerner i irski arhitekta Justin Kilkulen su nagrađeni za inovacije u stambenoj arhitekturi.
I na kraju pomenimo da su na istoj ceremoniji dodeljene i nagrade za najuspešnije učesnike velikog studentskog konkursa, jednog od najvećih i zaista jednog od najimpresivnijih ikada održanih. Bogati nagradni fond i čak 18 dodeljenih nagrada i priznanja podelili su studenti iz celog sveta. Pomenimo da su najvažniju i najprestižniju UNESCO nagradu za arhitekturu dobili studenti iz Đenove: Erika Bisio, Giulia Carpeneto i Irene Carpeneto. Prema objavljenim podacima organizatora učestvovalo je više od 1000 studenata ili timova iz čak 46 zemalja. Tema konkursa, predlog rešenja trenutno zapuštene zone uz ulicu Heidestrasse, severno od Rajhstaga, tretman samih učesnika konkursa kao i tretman studenata tokom samog kongresa su jasan pokazatelj koliko se pažnje poklanja nekim budućim arhitektama. Sve dobija na težini kada se zna da ta pažnja dolazi od svetske arhitektonske elite, scena kada jedno takvo ime poput profesora Pitera Eisenmana strpljivo, gotovo dva časa ispred kongresne sale, deli autograme i razgovara sa uglavnom studentima, se ne može tako lako zaboraviti, pogotovo ako se dolazi iz naše sredine.
Kraj kongresa obeležen je pozdravnim govorima resornog Nemačkog ministra za polje arhitekture, predsednika raznih arhitektonskih asocijacija iz celog sveta kao i zaključnim notama predsednika UIA i BDA, organizatora ovoga kongresa, 21. po redu. Kao poslednji govornik auditorijumu se obradio gospodin Dogan Kuban, predsednik organizacionog odbora narednog kongresa 2005. koji će biti održan u Istanbulu pod nazivom "Grand Bazar of architectures". Za tri godine nam se ukazuje lepa prilika da u relativno bliskom susedstvu ponovo prisustvujemo jednom ovako značajnom i korisnom skupu.

Login