Paviljon je projektovan kao potpuno mobilan i jednostavan za upotrebu.
Glavni deo objekta se sastoji iz šest segmenata
Segmenti Paviljona se, pri montaži ili demontaži, nadovezuju jedan na drugi, prostim izvlačenjem delova iz centralnog kubusa (broj 5), koji je ujedno „ambalaža“ za ceo Paviljon- kada je u sklopljenom stanju. Svaki segment ima graničnik, koji mu ne dozvoljava da se izvuče van gabarita prethodnog, većeg segmenta. Bočne stranice Paviljona, u sklopljenoj fazi, otvaranjem, postaju podloge-podovi za objekat pri upotrebi. Tenda koja natkriva prostor za predavanja i prezentacije se nalazi u centralnom kubusu na pokretnoj osovini i postavlja se jednostavnim izvlačenjem i fiksiranjem za okvire. Kompletan mobilijar i svi segmenti Paviljona staju u centralni kubus dimenzija 450x400x220cm (Širina x Visina x Dubina). Pri projektovanju Paviljona, vodilo se računa o potrebama osoba sa ograničenom mogućnošću kretanja. Mini-rampa na ulazu i sve komunikacije unutar paviljona su dimenzionisane da omoguće nesmetano kretanje za osobe u invalidskim kolicima.
Sirovine za gradnju su od obnovljivog, prirodnog i reciklirajućeg materijala i trebale bi biti locirane u radijusu do 60 kilometara, da bi njihova nabavka umanjila utrošak energije za transport.
Konstrukcija Paviljona je izvedena od drvenih gredica sa oblogom od OSB ploča. Sve veze su ostvarene zavrtnjima i čeličnim ugaonicima.
Veze pokretnih delova su izvedene šarkama. Centralni kubus, u kom se u sklopljenoj fazi nalaze svi delovi paviljona i koji na sebi ima alke za podizanje i transport, dodatno je ojačan. Boje koje su upotrebljene su na bazi vodenih rastvarača. Pod je izveden podaščavanjem na čvrstom okviru. Nadstrešnica je izvedena od impregniranog platna i postavljena je na drvene okvire i čelične sajle. Jedna od nosećih sajli služi i za postavljanje table za predavanja i video prezentacije, koja se nalazi u okviru prostora nadstrešnice. Sve sajle su ankerovane za objekat i ramove pomoću čeličnih alki, koje služe i za utovar sklopljenog objekta na vozilo za transport. Na vertikalnom delu platnene tende nalazi se štampani logo koji ukazuje na reciklažu atmosferske vode. U likovnim varijantama, koje su date na osnovno rešenje prikazani su i drugi grafički predlozi za izvođenje platnenog dela Paviljona.
Takođe je u likovno – konstruktivnim varijantama zamišljen i model koji bi bio izveden reciklažom metalnih delova preuzetih sa rashodovanih autobusa, neupotrebljivih buradi, kapija i drugog metalnog otpada. Kod ovog modela stolice bi bile izrađene spajanjem više automobilskih guma sa sedalnim delom od drveta.
Najpogodniji oblik Paviljona je pravougaonik u osnovi, sa širom stranom okrenutom u pravcu istok-zapad, a užom stranom u pravcu sever-jug, radi razvijanja objekta duž ose istok-zapad (pasivno solarno grejanje u hladnijem periodu) i provetravanja. Aspekti o kojima je ,tokom projektovanja Paviljona, vođeno računa su: geometrijski aspekti, vizuelni identitet upotrebljivost, brza montaža i demontaža, jednostavne veze i mehanizmi i ekološki aspekti.
Sva atmosferska voda se prikuplja sa krovnih ravni i koristi za održavanje biljaka, kojima je obložen paviljon. Za prezentaciju ovakvog načina reciklaže vode je izabran bambus koji veoma brzo raste (najbrže rastući bambus može da poraste do 1m na dan), lako se održava i transportuje, a iz vazduha izdvaja čak 35% više ugljen-dioksida od drveća. Može da sačini lepu „živu ogradu“ u svakom dvorištu ili javnom prostoru. Bambus se uspešno koristi kao odličan građevinski materijal za izradu podova, konstrukcija, skela, enterijera... Ovakav slikovit način prikupljanja vode treba da ukaže na velike mogućnosti iskorišćenja atmosferske („sive“) vode. U stambenim objektima atmosferska voda prikupljena sa krovova, terasa i platoa, može se koristiti za ispiranje toaletnih školjki, zalivanje biljaka , održavanje travnjaka i dvorišta.
Brisolei na južnoj strani objekta su postavljeni pod uglom koji ne dozvoljava prolaz sunčevih zraka u periodu letnjeg solisticija, a dozvoljava u jesenjem i zimskom periodu.
Jedna od karakteristika ove koncepcije je rešenje konstrukcije sa predviđenim i pravilno postavljenim otvorima koji omogućavaju izmenu vaduha unutar omotača, čime se postiže bolja kontrola toplotnog bilansa. U zavisnosti od klimatskih uslova, zatvaranjem ili otvaranjem vertikalnih i horizontalnih otvora, može se pravilno regulisati tok hladnog i toplog vazduha unutar opne. U najvišem delu objekta postavljen je „hvatač vetra“. Njegova uloga je da prirodnim strujanjem vazduha odvodi višak toplog vazduha nagomilanog u gornjoj zoni Paviljona.
Na centralnom kubusu, postavljena su četiri fotonaponska panela. U zavisnosti od toga koja nam je snaga potrebna, odabraćemo broj panela i kapacitet akumulatora. Najpovoljniji i najčesće upotrebljavani akumulator je onaj iz automobila sa kapacitetom od 45 - 90 Ah. Uz solarni panel i akumulator neizostavno je koristiti i regulator punjenja, čija je uloga da ne dozvoli da se akumulator prepuni i uništi.
Jedan panel puni 1A na 1h, odnosno 1Ah (amperčas). Ako imamo akumulator od 45Ah i ako dozvolimo da se napuni, znači da možemo da priključimo uređaj čija je potrošnja 1 amper i on će raditi 45 časova.
Isto važi i za punjenje. Upotrebom 4 panela, vreme punjenja skraćujemo za polovinu, odnosno na jedan dan. Znači sve zavisi od potrebne snage u jedinici vremena.
U donjoj tabeli, data je snaga i struja najčešće korišćenih potrošača, na osnovu koje možemo preračunati vreme nihovog rada
Jedna štedljiva sijalica sa snagom od 12W, troši 1A na 1sat, što znači da sa akumulatorom od 45Ah može da radi 45 časova. Mali televizor troši oko 2,5A na sat, i to znači da ako samo njega koristimo, neprekidno može da radi 18 časova.
Na osnovu ukupne snage priključenih uređaja i vremena njihovog rada, odredjujemo broj potrebnih solarnih panela.
Za svakodnevnu upotrebu televizora i sijalice u trajanju od 4 sata, potrebno nam je 4 panela i akumulator od 45Ah.
Upotrebom pretvarača napona 12C/220V, 50Hz, moguće je koristitii uređaje koji rade i na 220V i čija snaga ne prelazi 200W.
Sva rasvetna tela kao izvor svetlosti koriste solarne LED svetiljke. Ove svetiljke snage 28W daju ekvivalentnu količinu svetlosti kao i klasična sijalica od 100W. Radni vek LED svetiljke je oko 100 000 sati.
LED rasveta ima veliku primenu u gotovo svim industrijama. Sa porastom cene električne energije njihova primena će se povećavati. LED rasveta se takođe smatra "zelenom" tehnologijom prvenstveno zbog štedljivosti i za razliku od fluorescentnih lampi ne sadrži štetne čestice žive (Hg).
Zbog toga što ne emituje UV zrake, LED rasveta je preporučena za korišćenje u izložbenim ili muzejskim prostorima jer ne utiče na tkaninu i farbu (ne utiče na pigmente boje).
Pored osnovne namene fotonaponskih ćelija, da obezbede energiju za rasvetu i video prezentacije, postavljen je pult namenjen punjenju mobilnih telefona, računara i muzičkih uređaja za posetioce. Sa obzirom da je cena fotonaponskih panela još uvek prilično visoka (5eur/W) ideja je da se oni obezbede preko sponzora, koji bi se na taj način reklamirao ili ih postaviti privremeno, a naknadno ugraditi u objekat koji je trajnog karaktera.