Nakon što smo "obeležili objekat" (prema podacima iz projekta) pristupamo iskopu temelja (u našem slučaju se radi o trakastim temeljima).

Zemljani radovi se obavljaju ručno ili pomoću građevinske mehanizacije. Iskope delimo na uske i široke. Pri samom činu ili u toku iskopa, moramo na neki nacin zaštititi isti.

KAKO ZAšTITITI ISKOP?

Kao prvi primer navešćemo vid zaštite bez podgrađivanja (u daljem tekstu biće vise reči o ovom terminu). Ovaj vid zaštite iskopa karakteriše to što se bočne strane iskopa "zakose" do određenog ugla. Ugao nagiba mora biti takav da obezbedi iskop od obrušavanja. Ovakvim načinom se povećavaju količine radova, ali istovremeno ćemo uštedeti znatna materijalna sredstva u odnosu na sistem podgrađivanja. Ovaj vid zaštite iskopa radićemo samo u slučaju gde nam to vrsta zemljista omogućava.

PODGRAĐIVANJE ISKOPA

Pre svega da naglasimo da uski iskopi ne zahtevaju podrgrađivanje do 1 m dubine. Međutim, često se dešava da na licu mesta imamo "loše zemljiste" (sklono obrušavanju), a nemamo dovoljno prostora za manipulaciju. Tada pristupamo varijanti podgrađivanja iskopa. Primarni detalj u izvođenju ovakvog "zahvata" su tzv. razupirači (rasponke) i podgrade. Najčešći materijali od kojih se prave su drvo ili čelik. Konstrukcija podgrade sadrzi: daske debljine 5 cm (ukoliko se ne radi o nekom kompaktnom materijalu) nasatično postavljene jedna na drugu i spojene gredicama dim. 12/12 cm. Dimenzije razupirača zavise od širine rova. U našem slučaju bi bile 10/12 cm. Da razupirači "ne proklizaju" koriste se drveni klinovi naizmenično postavljeni. Pri formiranju konstrukcije najpre se obezbeđuje gornji deo iskopa.

Izuzetnu paznju kod izvođenja podgrade treba obratiti na mestima sučeljavanja i suticanja iskopa.

Znači, podgrađivanje se vrši kod svih vrsta iskopa gde postoji realna opasnost od obrušavanja zemljista. Ovo se naročito odnosi na široke iskope (sutereni i podrumi).