doc. dr Milan Kekanović
StiroFert
STIROFERT TAVANICE: Profesor Kekanović podseća da često zaboravljamo koliko je tavanica važan elemenat stambenih objekata kada je termoizolacija u pitanju. Isuviše pažnje posvećujemo razmišljanju o izolaciji zidova, a preko tavanice se gubi ili dobija najviše toplote. Još jedan profesorov izum je novi tip tavanice nazvan “stirofert”. Radi se o polumontažnim tavanicama sastavljenim od gredica od armature i stiropora nalivenim slojem “lakog” betona. Reč je, inače, o materijalu koji obezbeđuje veliku uštedu energije i dobru izolaciju i koji omogućuje laku ugradnju
KAKO “POPRAVITI” STIROPOR: Svaka pojedinačna tabla stiropora ili stirodura treba da se probuši sa jedne strane i to tako da šupljine ne prolaze skroz na drugu stranu, već da ostane 10 milimetara na spoljnoj strani, predlaže dr Kekanović. Razmak šupljina bi modelirali prema zahtevanom koeficijentu otpora difuziji vodene pare. Tako bi mogli postići željenu paropropustnost stiropora ili stirodura a da istovremeno nemamo gubitke toplote. Tehnološki je to jednostavno uraditi jednom operacijom više na pokretnoj traci, a da se praktično ne poskupi proizvodnja i smanji kapacitet, a dobili bi bitno poboljšan proizvod. Takođe, lepak za stiropor na fasadi ne sme biti paronepropustan (efekat “kese”), na takvom lepku ja već radim i siguran sam u dobar rezultat. Lepak ću ja napraviti, ali proizvođači stiropora neće biti spremni da prihvate moju sugestiju kako da stiropor učine paropropustljivim.
Arhitektura.co.yu zahvaljuje prof. dr Milanu Kekanoviću na ustupljenom tekstu
Kuća građena na tradicionalan način sa zemljanim zidovima debljine od pola metra ili više (nepečeni materijal od naboja ili čerpića) i tavanicom sa drvenim grednikom i zemljanim nabačajem, zadovoljava i letnji i zimski temperaturni režim uz efekat udobnog stanovanja i uštede energije. Sa aspekta građevinske fizike to jeste apsolutno tačno, mada nije primereno za “savremenu” gradnju da traži uzore u kućama zidanima pre više stotina godina...
Praktična pitanja termoizolacije objekata danas su prepuna nepoznanica čak i za stručnjake koji se bave stanogradnjom, tvrdi dr Milan Kekanović, profesor Građevinskih materijala i Tehnologije betona na subotičkom Građevinskom fakultetu. Klima se definitivno menja i ljudi su počeli da shvataju kako leti troše gotovo više energije za hlađenje nego zimi za grejanje. S druge strane, u nekim objektima je udobnije leti nego zimi. Ljudi se sve češće pitaju postoji li neki savremeni sistem gradnje koji može da zadovolji i letnji i zimski temperaturni režim?
Naš sagovornik odgovara da danas na svetskom i našem tržištu postoje termoizolacioni materijali i zidovi koji zadovoljavaju ili letnje ili zimske uslove ali ne mogu istovremeno da odgovore i letnjim i zimskim temperaturama.
Stiropor ne diše
Vunasti materijali su dobar termoizolator leti jer su suvi i paropropusni, objašnjava profesor Kekanović. Prostor objekta koji je adekvatno termoizolovan i bez visoke vlažnosti pogodan je za boravak ljudi i bez potrebe za uključivanjem klima-uređaja koji pored toga što troše znatnu količinu energije, mnogima i zdravstveno ne pogoduju. Da bi vunasti materijali bili paropropusni oni ne smeju biti obloženi paroneporopusnim folijama jer je pravilo da zidovi moraju da ‘’dišu’’. Ako vunasti materijal nije zaštićen paronepropusnom folijom onda zimi u njega ulazi vlaga i on ni približno ne vrši funkciju termoizolacije koju mi od njega očekujemo jer je vlažan. Vunasti izolacioni materijali zahtevaju sendvič-zid koji jako poskupljuje gradnju i vizuelno ne zadovoljava jer se često javljaju pukotine na fasadi.
Drugi tip termoizolacionog materijala koji se često primenjuje je ekspandirani polistiren, poznatiji kao stiropor ili, u ekstrudiranom obliku, kao stirodur.
Stiropor i stirodur spadaju u kategoriju najboljih izolacionih materijala sa stalnošću zapremine i debljine (debljina vunastih materijala vremenski je diskutabilna jer dolazi do sabijanja usled prisustva vlage). Međutim, stiropor i stirodur zadovoljavaju isključivo zimi. To su hidrofobni materijali sa dosta slabom paropropusnošću. Kod stiropora najmanjih gustina (12g/dm³) faktor otpora prolaska vodene pare μ=50. Ova vrednost odgovara i nekim vrstama običnih betona koji se smatraju materijalima koji ne ‘’dišu’’. Svaki gušći stiropor ili stirodur pruža još veći otpor prolasku vodene pare, što nije dobro leti jer se dobija viša vlažnost u prostoriji i efekat ‘’zapare’’ koji ne pogoduje čovekovom organizmu čak i u slučaju kad je u prostoriji relativno niska temperatura (npr. 22º C ). U tim slučajevima, zbog smanjene vlažnosti u prostoriji prisiljeni smo da koristimo klima-uređaj koji mnogi ljudi ne podnose iz zdravstvenih, a bogami i i finansijskih razloga, objašnjava dr Milan Kekanović.
- Kuća građena na tradicionalan način sa zemljanim zidovima debljine od 50 cm ili više (nepečeni materijal od naboja ili čerpića) i tavanicom sa drvenim grednikom i zemljanim nabačajem, zadovoljava i letnji i zimski temperaturni režim sa efektima udobnog stanovanja i uštede energije. Sa aspekta građevinske fizike to je apsolutno tačno, mada nije cilj “savremenog” graditeljstva da traži uzore u kućama zidanima pre više stotina godina. No, evo kako funkcioniše razmena toplote kod tradicionalne “nabijače”.
Prirodni klima uređaj
Leti nepečena zemlja na zidovima i tavanici igra ulogu prirodnog klima uređaja jer apsorbuje sav višak vlage u prostoriji koju transportuje na spoljnu stranu gde je niži pritisak i delimično zadržava unutar zida, odnosno tavanice. Preko dana, sunce delimično zagreva zemljani zid koji je u stanju da se dobro rashladi preko noći upravo zahvaljujući prisustvu vlage u zidu. Na taj način, zbog mogućnosti hlađenja zidova i tavanice, nemamo efekat akumulacije toplote u zidu koji se inače može desiti ako su zidovi izolovani stiroporom ili stirodurom. Jedan deo toplote prolazi kroz izolaciju i ulazi u zid. Problem nastaje što izolacija od stiropora, stirodura pa čak i vune, ne dozvoljava povrat toplote preko noći na spoljnu stranu u cilju hlađenja zida.
To, naravno, ne znači da se moramo vratiti korak unazad i graditi sa zemljanim nepečenim materijalima! Danas je prisutna velika ekspanzija građenja i u gradovima se grade višespratni objekti gde se traži čvrst i pouzdan materijal. Pouzdan materijal znači da on u toku vremena usled, recimo, povećanja vlažnosti ne sme bitno izgubiti svoje fizičko-mehaničke osobine. Nepečena opeka ili čerpić bi po pitanju čvrstoće možda i zadovoljio jer on može u suvom stanju dobrim presovanjem postići čvrstoću i 10 MPa (Megapaskala) što je donja prihvatljiva vrednost za nosive zidove. No, postoji problem sa vlagom koja se može desiti u zidu recimo usled pucanja vodovodne cevi.
- Planiram da uradim jedan projekatinovaciju u smislu aktiviranja gline kao osnovnog materijala sa još dve komponente- aditiva u cilju poboljšanja mehaničkih karakteristika nepečene gline, povećanja žilavosti, pouzdanosti i stabilnosti u slučaju pojave vlage u materijalu, otkriva nam profesor Kekanović.
Svi proizvođači opeke kojima sam izneo tu ideju kažu da bi to bilo vrlo interesantno, jer bi se spojio kvalitet i niska cena, ali niko od njih nije spreman da uloži novac za tu inovaciju jer, istina, postoji i mali rizik od neuspeha, kaže on.
Deset parametara
Kakav, dakle, mora biti zid stambene zgrade?
Zid objekta u kome stanujemo mora zadovoljiti najstrože kriterijume jer tu najduže boravimo, spavamo i odgajamo decu. Čovek je živo biće koje ne može da živi u staklenoj boci, metalnom buretu ili najlonskoj kesi. On eventualno može samo da radi u takvim prostorima, ali da spava i duže boravi - nikako. Nažalost, novi trendovi građenja nas upućuju upravo na takva rešenja koja se dobrim delom prepisuju sa “naprednog” Zapada. Naravno, ljudi tamo žive i u takvim kućama, jer su one dobro izolovane za zimu i opremljene klima-uređajima za leto. Stručnjaci i na tom razvijenom Zapadu shvataju da to nije dobro jer nema prirodnog ugođaja opuštenosti bez klima- uređaja leti, koji pored toga što mnogo troši, šteti i zdravlju. Zime su čak i manji problem jer se kod nižih temperatura jednostavno pojačava grejanje.
Zid stambene kuće ili zgrade mora istovremeno zadovoljiti desetak zahteva da bismo konstatovali kako je zgrada dobro građena i izolovana. To su: nosivost, termoizolacija, zvučna izolacija, paropropustljivost (da "diše"), akumulativnost, vatrootpornost, nehidroskopnost, ekološka podobnost, prihvatljiva cena i brza izvedba. Upravo ovi zahtevi su i ulazni parametri modela zida koji ću uskoro ponuditi tržištu pod komercijalnim nazivom "KekoEko". To su blokovi za zidanje u tri različite dimenzije. Za spoljnje zidove brze i jeftinije gradnje blok je debljine 25 cm sa koeficijentom prolaska toplote manjim od 0,4 (za ovo podneblje dozvoljeno je maksimalno 0,8). Drugi tip blokova je širine 38 cm i on će, pored dobre izolacije, sa koeficijentom prolaska toplote manjim od 0,20 imati i mogućnost ventilacije unutar zida (po modelu starih Rimskih graditelja) u cilju hlađenja leti i temperiranja zimi uz pomoć vazdušnog sistema koristeći zemljinu toplotu (11 do 12º C). Predviđeni su i blokovi za pregradne zidove široki 12 cm od istog materijala. To je ‘’KekoEko’’ kompozitni laki beton na bazi mlevenog polistirola, cementa, peska i kreča koji je kao novi materijal prihvaćen i patentiran kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Ovaj patent je bio i na svetskoj proveri sa izuzetno povoljnim izveštajem. Materijal zadovoljava sve gore navedene zahteve osim zahteva nosivosti, koju postižemo pomoću običnog betona i armature koji se postavljaju u predviđene šupljine, vertikalne i horizontalne, prema proračunu projektanta.
Materijal je atestiran čak i na požar kod akreditovane laboratorije za građevinsku fiziku IMS u Beogradu. Požarna otpornost je i veća od dva sata, što zaista predstavlja retkost i daje garanciju bezbednog stanovanja, naročito u višeetažnim objektima gde postoji verovatnoća pojave požara u određenoj zoni, odnosno spratu. Materijal je parodifuzan ali ne i hidroskopan, što daje poseban kvalitet kako u letnjim, tako i u zimskim uslovima. STIROFERT TAVANICE: Profesor Kekanović podseća da često zaboravljamo koliko je tavanica važan elemenat stambenih objekata kada je termoizolacija u pitanju. Isuviše pažnje posvećujemo razmišljanju o izolaciji zidova, a preko tavanice se gubi ili dobija najviše toplote. Još jedan profesorov izum je novi tip tavanice nazvan “stirofert”. Radi se o polumontažnim tavanicama sastavljenim od gredica od armature i stiropora nalivenim slojem “lakog” betona. Reč je, inače, o materijalu koji obezbeđuje veliku uštedu energije i dobru izolaciju i koji omogućuje laku ugradnju.
GENIJE IZ BRATULJEVACA: Milan Kekanović je rođen 1959. godine u selu Bratuljevci (Slavonska Požega, Hrvatska). Posle završene Srednje tehničke građevinske škole u Osijeku upisuje Građevinski fakultet u Zagrebu gde je diplomirao 1982. godine.
U jednom projektnom preduzeću u Slavonskoj Požegi radio je šest godina kao samostalni odgovorni projektant da bi 1989. godine osnovao svoje privatno projektno i izvođačko preduzeće.
Početkom 1992. godine zapošljava se na Građevinskom fakultetu u Subotici. Godine 1993. Magistrirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju odbranio 1998. godine takođe na beogradskom Građevinskom fakultetu.
Prvi sopstveni patent prijavio 1997. godine. Sklonost prema pronalazaštvu je ispoljavao još kao projektant jer je, u stvari, kod svakog projekta unosio nešto svoje, lično, novo. Učestvovao na nekoliko svetskih izložbi i osvojio sledeće nagrade:
- I olimpijada inovacija “GENIUS 1998” u Budimpešti - zlatna medalja u grani građevinarstvo i GENIUS medalja u grani hemija i metalurgija
- Svetska izložba inovacija EUREKA 98 u Briselu - zlatna medalja - izložba inovacija 1998. u Beogradu - zlatna medalja “Nikola Tesla”
- II olimpijada inovacija “GENIUS 2000” u Budimpešti - zlatna medalja u grani građevinarstvo
- Internacionalni 29. salon inovacija u Ženevi 2001.- srebrna medalja
Njegov pronalazak “Dubinska vertikalna sonda za zagrejavanje i rashlađivanje zidova i prostorija”, Savez pronalazača Mađarske proglašava za najbolji od svih objavljenih pronalazaka za 2000. godinu na sajtu Svetske organizacije pronalazača IFIA - IFIS.
Duboko nezadovoljan društvenim položajem inovatora demonstrativno je vratio nagradu “Pronalazač godine” koju je dobio od Saveza pronalazača Jugoslavije i Privredne komore Srbije još 1999.
- Savez pronalazača maltene i ne postoji, niti šta čini za domaće pronalazaštvo kako bi stiglo do proizvodnje i tržišta, niti obezbeđuje minimalne uslove za njegov razvoj i zaštićen izlazak u svet, a nagrade i plakete od njih dobija i ko je zaslužan i ko nije, govorio je tada dr Kekanović