Arhitektonska enciklopedija Beograda

Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka: Arhitektura, Arhitekti, Pojmovi (Beogradska knjiga, 2005) je istorijsko-analitički enciklopedijski pregled najznačajnijih građevina, ambijentalnih celina, ličnosti, pojmova i pojava u dvovekovnoj graditeljskoj, arhitektonskoj i urbanističkoj, kulturi srpske prestonice. Zamišljena je da ne bude jednostavan abecedarni katalog pomenutih činjenica i pojava, ili samo vodič kroz spomeničku baštinu, leksikon graditelja ili rečnik termina. Upotrebljena sredstva istorijske deskripcije i teorijske analize pojedinačnih tema, kao i njihovo međuodnošenje i preplitanje, čine je atipičnom, postmodernom enciklopedijom čije se odrednice čitaju na više nivoa smisla. Knjiga je štampana u tri toma, uz podršku Unesco-a, obima je 1518 strana, a sadrži preko 400 odrednica, oko 1100 ilustracija, Indeks imena i Bibliografiju.

Troknjižni komplet se može najpovoljnije kupiti u Savezu arhitekta Srbije, Kneza Miloša broj 7, Beograd.

Izvodi iz kritika

“Izvan poznatih svetskih matrica, izvan kornjaštva etabliranih naučnih kuća, neponovljivo, samotno stoički, kao sigurno nigde u svetu, mladi esejist i filozof Slobodan – Giša Bogunović napisao je i objavio Arhitektonsku enciklopediju Beograda XIX i XX veka. Podvig koji je prethodno UNESCO trebalo da prepozna, u poslednjim mesecima prošle godine našao se u regalima patrimonijske biblioteke Srbije. (...) Bogunović je velikom erudicijom, prebačenom preko tri sloja interesa, došao do originalnih spisateljskih rešenja, uspevši da sačini jednu potpuno inovantnu knjigu dragocenih biografskih, bibliografskih, naučnih, teoretskih, esejistiåkih i filozofskih stranica, sa sigurnošću se može reći, bez presedana na našim prostorima. A kada se radi o trećem tomu i daleko šire jer su tamo naše nacionalne graditeljske vrednosti sagledane kao deo srži globalne evropske civilizacije. (...) Bogunovićeva Enciklopedija je svakako rezultat jednog očevidno divovskog posla, napisana uz ogroman naučno-literarni instrumentarij, sa primernom nauånom strogošću i tačnošću. Služeći se velikom veoma rasutom i nesistematizovanom pisanom građom, Bogunović je u svoju Enciklopediju ugradio najznačajnije graditeljske pojave i njihove ishodišne rezultate, neke je redefinisao, dodao nova svetla, a neke je po prvi put uveo u sada već vidno učvršćen pisani patrimonijum srpske kulture i umetnosti. Stoga se ARHITEKTONSKA ENCIKLOPEDIJA BEOGRADA XIX I XX VEKA može neopozivo smatrati kapitalnim delom srpskog arhitektonskog bića.”
Mihajlo Mitrović, “Zenit”, br. 1, jun 2006.

“Piščevo izlaganje se odvija tečno i pregledno uz upotrebu veoma bogate leksike i dinamične sintakse, što, uz slikovite opise i samosvojne komentare, čini ovu knjigu zanimljivom i privlačnom ne samo stručnjacima nego i širokom krugu znatiželjnika za istoriju, i, posebno. arhitekturu Beograda. (...) Beogradska arhitektura bila je dosad fragmentarno predstavljena u mnogo raznovrsnih publikacija, ali se Bogunović odvažio da znatiželjnicima pruži mogućnost da na jednom mestu sagledaju njen dvostoletni razvoj učinivši to na izdašno dokumentovan, studiozan i uverljiv način.”
Milorad H. Jevtić, “Dva veka beogradske arhitekture”, NIN, 13. 7. 2006.