| Mostovi oblikuju pejzaže, a tehnologija njihove izgradnje obeležava vekove. Pre dve stotine godina, Rimljani su otkrili da lučni nosači smanjuju broj slabih tačaka na rasponu i da mešavina peska i kamena čvrsto vezuje elemente. Njihove konstrukcije od betona su uskoro služile za transport namirnica i vojske kroz imperiju. Pre oko 200 godina, proizvođač čeličnih užadi, Džon Roebling, pokušao je da učvrsti platformu mosta uplitanjem kablova. Njegova konstrukcija sa vešaljkama vodila je ka mostovima Bruklin i Golden Gate –simbolima modernog grada. Današnja eksplozija novih materijala i konstrukcija stvorila je treće zlatno doba mostogradnje. Zategama – kablovima se vrši transfer tereta sa puteva na držeće stubove. Elektromagnetni amortizeri i ogromni podvodni šok apsorberi opiru se kinetičkoj energiji vetra, zemljotresa, udara. Senzori – fiber-optički kablovi, digitalne kamere i brzinomeri, pružaju uvid inženjerima o trenutnom stanju konstrukcije. Visoko kvalitetan čelik, beton, i polimeri od karbonskih vlakana čine mostove višim, lakšim, dužim i jačim. U narednom veku, inženjeri se nadaju da će povezati 5 kontinenata (bez Australije i Antarktika). U toku je izrada planova za povezivanje Aljaske sa Rusijom, španije sa Marokom, Indije sa šri Lankom. Praiskonski suprkontinent Pangaea se vraća. MOST RION-ANTIRION Peloponez, Grčka Dizajn: kablovi - zatege Izazov: Zemljotresi. Veki zemljotresi potresaju područje između poluostrva Peloponez i Korinta jednom u deceniji, a stabilno tlo se nalazi tek na 490m ispod morskog dna. Grčka vlada je, pored toga, nastojala da spoji Patras i poluostrvo Peloponez sa ostatkom zemlje za vreme održavanja Olimpijskih igara u Atini. Rešenje: Svaki od 4 stuba sa prečnikom u osnovi od 90m ima 4 hidraulička amortizera koji omogućavaju pomernje platformi za oko 3m. Celokupna struktura opremljena je brzinomerima, dilatacionim trakama i optičkim laserima za detekciju seizmičkog oštećenja. LEONARDO PROJEKAT As, Norveška Dizajn: napregnuti luk Izazov: Istorijski izazov. Leonardo da Vinči je prvi projektovao most preko Bosfora do Istanbula, 1502.godine, ali sultan kome je projekat prezentovan nije verovao da kameni lučni nosači mogu biti napravljeni. Rešenje: Vebjørn Sand, norveški umetnik, video je na jednoj izložbi Da Vinčijeve inženjerske radove i ubedio čelnike norveškog nacionalnog transporta da izvedu projekat. Ali kamen nije upotrebljen. 500 godina kasnije lepljeno lamelirano drvo je iznelo koncept na svetlost dana. MOST SERI WAWASAN Kuala Lumpur, Malezija Dizajn: kablovi - zatege Izazov: Vremensko ograničenje. Vlada Malezije želela je strukturu koja bi postala obeležje administrativne prestonice Putrajaya, ali plantaže u okolini Kuala Lumpura su se brzo širile i ugrožavale predviđeno mesto za izgradnju. Rešenje: Jedan stub drži sve kablove koji formiraju oblik jedra. Radovi su završeni za 2.5 godine. MOST DONGTING Hunan provincija, Kina Dizajn: kablovi - zatege Izazov: Tajfuni – jaki vetrovi. Pod uticajem vetra kablovi vibriraju, i usled toga dolazi do loma konstrukcije. Rešenje: Prilikom konstruisanja inženjeri su primenili na neke amortizere fluid koji reaguje na magnetno delovanje, t.j menja viskoznost. Prilikom naleta jačeg vetra ostali su samo kablovi sa gore pomenutim svojstvom, pa je i u ostale ugrađen isti. MOST JUSCELINO KUBITSCHEK BrasÃÂlia, Brazil Dizajn: asimetrični lučni nosač Izazov: Porozno tlo. Dno jezera Paranoa ne bi izdržalo velike stubove mostovske konstrukcije. Rešenje: Arhitekta Aleksandar Kan , projektovao je tri lučna nosača od 61 m koji se ukrštaju po dijagonali, pri čemu je o njih obešena zatalasana platforma. Tako je obezbeđena neophodna stabilnost na naprezanje. Samo tri puta su vršeni radovi na tlu kako bi se umanjile šanse za kolaps i izbegao neotreban kontakt sa slabo nosivim tlom. |
Spajanje planete - Vodič za mostove novog zlatnog doba
- Detalji
- Napisao: Ivana Simonović
