Središnji raspon dužine 1280 m pove-zuje velikim skokom stubove nosače čija visina iznad vode iznosi 230 m
Ukupna dužina mosta je skoro 3 kilometra. Most se uzdiže u visini od 67 m iznad vode pa omogućava prolaz i najvećih brodova
Visoki čelični stubovi na kojima vise užad podnose pritisak od približno 55000 tona
Dva debela čelična kabla nose kolovoz sa 6 traka i 2 pešačke staze. Prečnik dva potporna užeta od po 27572 niti čelične žice iznosi 81 cm
Deo glavnog kabla od kojeg polaze vertikalna užad
Osnova i vertikalni presek most
| Frenklin Delano Ruzvelt, trideset i drugi predsednik Sjedinjenih Država 27. maja 1937. godine u Beloj kući iznenada je prekinuo sednicu kabineta da bi pritisnuo telegrafski taster. Četiri hiljade kilometara dalje taj signal je dao znak za puštanje u saobraćaj mosta koji je i danas najveličanstveniji na svetu.
Tako je otvoren most Golden Gejt u gradu koji je sto godina ranije brojao samo hiljadu duša, gde su zidane kuće pocele da niču 1835. i gde je 1849, ispred luke, ležalo šest hiljada napuštenih brodova sa kojih se iskrcalo 40000 ljudi privučenih poklikom "Zlato!" koji se prolomio 24. januara 1848. godine. Kao polazište i ishodište svih trka za zlatom i srebrom koje je u zapadnim državama tada raspaljivalo maštu ljudi, San Francisko se od bednog ribarskog naselja naglo pretvorio u metropolu okrenutu okeanu i zalivu čije je vode zapljuskuju sa tri strane. To je neka vrsta Menhetna, ali brežuljkastog a ne ravnog. Njegova prednost je u tome što kao sva gusto naseljena poluostrva može da se razvija samo u visinu, a i to ne može u nedogled.
Na njegovih 119 kvadratnih kilometara površine već dugo živi samo 750 hiljada stanovnika. Ali zato u drugim gradovima na obali zaliva žive milioni: svakog jutra 500 000 radnika iz njih dolazi u San Francisko na posao. Najvećim delom to su stanovnici s druge obale. Zato je bilo logicno što se neko dosetio da podigne most. Dva najvažnija pravca kretanja su prema severu i prema istoku. Ovim poslednjim, stiže se u Okland, s druge strane zaliva. Prvi premošćuje ulaz u okean: to je Golden Gejt (Zlatna Vrata), kako ga je 1 850. godine nazvao kapetan Džon Frimond, zadivljen velicanstvenošću i zlatnim bojama mesta. "Ovom tesnacu", svečano je uzviknuo, razmećući se pomalo svojim znanjem, "dajem ime Krizopile, to jest Zlatna Vrata, jer ni po cemu ne zaostaje za carigradskom lukom koju su nazvali Krizocera, Zlatni Rog". Odmah je bilo jasno da će biti veoma teško podići most. Dovoljno je bilo po-misliti na silinu vetra i mora, na geografski položaj i ogromnu cenu izgradnje, kao i na prekoračenja zbog teških uslova. Čovek koji je došao na tu ideju i koji je imao snage da se uhvati ukoštac s takvim projektom, rođen je 1870. u Sinsinatiju gde je diplomirao građevinarstvo ne zanemarujuci pri tom svoje izrazite spisateljske sposobnosti (pisao je drame i poeziju) i gajio veliku sklonost prema mistici i filozofiji. Bio je omanjeg rasta i neupadljiv, ali je imao izražajne, pro-
nicljive sive oci, divovsku duhovnu snagu i volju nesalomljivu kao čelik kojim je pocev od 1894, kad je završio studije, gradio mostove. Džozef Berman Straus projektovao je preko četiri stotine velikih mostova širom sveta, čak i u Rusiji. Posebno je dobro proučio tehniku visećih mostova razradivši je do krajnjih mogućnosti.
Viseći mostovi već sami po sebi oduševljavaju. Greda na kojoj se nalazi kolovoz visi na čitavom nizu dvostruke užadi, ali se svojom čvrstinom odupire udarima vetra. Užad su čvrsto vezana za visoke stubove sa kojih se spuštaju lančanici pravcem koji je utvrđen strogim matematičkim proračunima. Izuzetna otpornost na istezanje koju užad imaju blagodareći ogromnom broju čeličnih žica od kojih su napravljena, omogućila je izgradnju mostova neverovatno smelih konstrukcija i dužina.
I estetski rezultat je zadivljujući. Luk od kamena ili opeke koji su usavršili Rimljani i primenjivali na svakoj građevini, od mostova do zgrada, čini masa koja se u praksi zasniva samo na sili teže. Zato taj luk deluje kao da je srastao sa zemljom. Međutim, užad potpuno menjaju tradicionalnu koncepciju i izgled mosta. Masa se pretvara u liniju, nepokretna materija u tenziju, a njegov nacrt prima lakoću krila. Oblici postaju čist izraz napora koji ih podstiču, napora koji su s poletom upravljeni da se spoje dve suprotne tačke mosta.
Kad prelazite most, imate utisak da letite jer se krećete skladno viseći nad vodenom površinom i stalno vidite more, obalu i grad, gotovo i ne primećujući prisustvo čelika i betona.
Straus je umro godinu dana posle puštanja mosta u saobraćaj. Delo je bilo završeno. Na najlepši nacin izražavalo je zamisao koja je punih dvadeset godina zaokupljala Strausa: jedinstvena lepota tesnaca Zlatna Vrata ne sme biti narušena. |
