Palata "Zora"

Pоčеtkоm XX- tоg vеkа nаstupiо је pеriоd mеđusоbnоg prеvirаnjа i nipоdištаvаnjа trаdiciоnаlnih аkаdеmskih nаčеlа u аrhitеkturi i nоvоg stilskоg pоkrеtа pоdјеdnаkо zаstupljеnоg u svim оblаstimа umеtnоsti. Tоkоm prvih gоdinа XX- vеkа nаstаlа је pаlаtа "Zоrа" аrhitеktе Milаnа Аntоnоvićа. Pаlаtа је prеmа zаhtеvu invеstitоrа i nаručiоcа pоdignutа sа dvојnоm nаmеnоm pоslоvnо stаmbеnоg оbјеktа. Оbzirоm dа је prојеktоvаnа kао ugаоnа grаđеvinа оsnоvа је izvеdеnа u оbliku rаzvučеnоg trаpеzа. Zgrаdа imа tri slоbоdnе fаsаdе dоk sе trеćа оslаnjа nа susеdni оbјеkаt. Glаvnа fаsаdа nаlаzi sе nа sаmоm uglu оbјеktа i usmеrеnа је prеmа Kаlimеgdаnu. Јužnа bоčnа fаsаdа nаlаzi sе u Knеz Mihаilоvој ulici br. 32 dоk sе sеvеrnа nаlаzi u Čikа Ljubinој ulici. Оbјеkаt pаlаtе "Zоrа" izgrаđеn је u psеudо bаrоknоm stilu. Ipаk, nајvеći dео fаsаdnih plаtnа biо је ukrаšеn dеkоrаciјоm u vеštаčkоm kаmеnu sа prikаzоm biljnе i stilizоvаnе gеоmеtriјskе оrnаmеntikе. Dеkоrаti"оm оbrа"m sеgmеntnih pоljа fаsаdnih plаtnа оstvаrеnа је nеpоsrеdnа vеzа sа tаdаšnjim trеnutnо nајеkspаnzivniјim stilskim pоkrеtоm-Sеcеsiјоm.

Milan Antonović rođen je 26. 10. 1868. godine u Beogradu. Bio je najstariji sin Koste Antonovića, zastupnika fabrike šivaćih mašina "Singer" u Beogradu i majke Karoline (Draginje) rođene Sebastijan koja je bila beogradska modiskinja. Milan Antonović imao je još dva brata, Dragoljuba - direktora osiguravajućeg društva "La Nacional" i Dušana - šefa blagajne Monopolske uprave. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu. Obzirom da je imao čvrstu materijalnu podršku svog oca, Milan je maturirao u Vinterturu u švajcarskoj. Nakon završenih studija diplomirao je u Cirihu. Nakon perioda školovanja, Milan je početkom 90-tih godina XIX veka kratak period radio u Beogradskoj opštini da bi nakon ovog dobio posao honorarnog profesora u Geodetsko-građevinskoj školi profesora M.Andonovića. U nasupajućem periodu Antonović trijumfuje osnivajući jedan od prvih privatnih građevinskih biroa krajem XIX - tog veka u Beogradu. Na samom početku XX-tog veka, 1901. godine postao je jedan od članova osnivača Građevinsko-preduzimačkog esnafa. Na početku svoje karijere u novoosnovanom građevinskom birou Antonović je izradio projekte za dva važna javna objekta. Građevinski biro Milana Antonovića izrađivao je osim planova projekata za objekte i projekte za gradsku kanalizaciju, kaldrmisanje ulica i dr. Građevinska delatnost biroa može se podeliti na tri celine i to na projektovanje poslovnih, stambenih i poslovno-stambenih objekata. Biro je u Beogradu podigao sledeće objekte: Palilulska osnovna škola (1894), palata Osiguravajućeg društva "Anker" (1900), sopstvena kuća (1900), zgrada Opšte državne bolnice na Vračaru (između 1901 i 1907/porušena), kuća fotografa Milana Jovanovića (početak XX-tog veka), zgrada društva za ulepšavanje Vračara (1901), hotel „ Grand ” (1904), kuća Dimitrija živadinovića (1904), kuća braće Popović (1904), zgrada Osiguravajućeg društva „ Nord Britiš i Merkantile ” (između 1889 i 1912), adaptacija kuće Milana Pavlovića (1906), kuće Platona Papakostopulosa (1906 i 1912), zgrada Osiguravajućeg društva "Assicurazioni generali" (1930). Milan Antonović preminuo je 25. 2. 1929. godine u Beogradu.

Оbјеkаt palate "Zora" nalazi se na uglu ulica Knez Mihailove br.32 i Čika Ljubine. Prvobitni objekat na kome je podignuta današnja zgrada braće Popović bila je dvospratna zgrada sa visokim krovom. Kao i današnja, prvobitna zgrada posedovala je tri slobodne fasade. Prvobitni izgled ove građevine nije poznat. Nakon njenog rušenja arh. Antonović je 1904. godine podigao današnju palatu. Osnova zidnog platna prizemlja bila je izvedena od rustifikovanih kamenih tesanika. Prostor između tesanika obrazovao je duboke horizontalne kanelure koje u neprekidnom nizu obavijaju fasadno platno prizemlja sve tri fasade. Svi otvori prizemlja glavne fasade bili su polukružni. Na glavnoj fasadi prizemlja postojala su tri ovakva otvora a na bočnim po četiri pravougaona. Svi otvori prizemlja imali su veliku visinu od linije poda ulice do podeonog venca između prizemlja i prvog sprata. Na prvom spratu glavne fasade nalazila su se tri otovora koja simetrično odgovaraju onima iz prizemlja. Ovi prozori su velikih dimenzija i pravougaonog oblika. Oni izlaze na dugački balkon koji ih međusobno povezuje. Balkon je izveden u obliku ispuštene ploče koju nosi šest masivnih i dekoratinvno obrađenih konzola. Zaštitna ograda izrađena je od kovanog gvožđa. Prozori drugog sprata glavne fasade istih su dimenzija kao i na prvom spratu. Centralni prozor izlazi na mali balkon oslonjen na dve konzole i uokviren zaštitnom ogradom od kovanog gvožđa. Vertikalni međuprostori prozora prvog i drugog sprata bili su ispunjeni sa dve široke lezene. Površina ovih lezena dekorativno je obrađena sa prikazom biljne dekoratije prepletnih koje se protežu celom dužinom dva sprata. Na ovaj način je postignut je snažan vizuelni efekat homogenosti dve fasadne celine glavne fasade. Bočni uglovi glavne fasade naglašeni su masivnim ugaonim lezenama čiji način izgradnje podražava verikalno slaganje kamenih blokova. Utisak svečanosti glavne fasade upotpunjuje krovni venac. Omeđan ugaonim lezenama međuprostor ispunjen je balustradom koja se na središnjem delu prekida a koji zauzima kartuš velikih dimenzija koji se nalazi u osi središnjih otvora glavne fasade. Kartuš je klasičnog srcolikog oblika čije su dve gornje bočne ivice uvijene prema unutrašnjosti. Na centralnom delu kartuša nalazio se časovnik velikih dimenzija. Zvonolika krovna konstrukcija na vrhu poseduje zaravljeni plato uokviren niskom ogradom od kovanog gvožđa. Bočna fasada u Čika Ljubinoj ulici izvedena je na identičan način kao i glavna ali sa manjim razlikama. U prizemlju i na svakom spratu severna bočna fasada poseduje po četiri otvora. Na ovoj fasadi nema balkona i dekoratinvo završenog krovnog venca. Na krovnoj kostrukciji u osi dva centralna reda prozora fasade nalazi se po jedan okulus. Bočna južna fasada u Knez Mihailovoj ulici obrađena je na isti način kao i severna sa tom razlikom što poseduje jedan balkon na prvom spratu koji povezuje prozore dva centralna reda fasade i po jedan odvojeni na drugom spratu na koje izlaze dve centralne ose prozora. Obzirom na dominantnu lokaciju kompozicija građevine je skladna i ne napadna. Enterijer objekta palate " Zora" izgubio je prvobitni izgled nakon brojnih adaptacija i rekonstrukcija. Dekorativni mobilijar enterijera takođe je ostao nepoznat.

"Zora" je rekonstruisana 30-tih godina XX-tog veka prema projektu arh. Janka šafarika. Tada su dograđena još dva sprata, tri polukružna otvora u prizemlju pročelja zatvorena su i napravljena su dva izloza kvadratnog oblika i velikih dimenzija a sve tri fasade su rekonstruisane u duhu modernističke arhitekture. Skinuti su apsolutno svi oblici fasadne plastike sa fasada i krovne konstrukcije.

I pored mnogobrojnih apela arhitekata, konzervatora, i istoriografa da se ovoj zgradi povrati prvobitni izgled svi pokušaju ostali su bezuspešni. Nakon najnovije adaptacije ovog objekta tokom 2004. godine izvršena je obimna rekonstrukcija kompletne građevine ali su fasade samo osvežene novim slojem boje dok je svaki oblik prvobitne fasadne dekoracije izostao.

Literatura:

M.M.Kostić, Uspon Beograda I, II , 2000g.

D.Đ.Zamolo, Graditelji Beograda 1815-1914 , 1981g.

Ista, Beograd na starim fotografijama

Ista, Hoteli i kafane , 1988g.

Grupa autora, Leksikon srpskih neimara , 2002g.

B.Vujović, Beograd u prošlosti i sadašnjosti , 2003g.

M.Laketić, Beograd pored koga prolazimo , 2003g.

Grupa autora, Arhitektonsko nasledje grada Beograda , Svesla br.6, GZZSKGB, 1966g.

Lj.Nikić, Arhitekt Milan Antonović , Urbanizam Beograd br.11, 1979g.

ž.škalamera, Secesija u arhitekturi Beograda 1900-1914 , ZLUMS br.3, 1967

Grupa autora, Knez Mihailova ulica-Zaštita nasleđa , uređenje prostora, 1975g.

M.Paunović, Beograd nekad i sad ,1971g.