Villa Savoye

"Ali gde počinje skulptura, gde počinje slikarstvo, gde počinje arhitektura? Na jednom završetku njihovih triju grana vidimo skulpturu, sliku, palatu ili hram. Ali u samom srcu plastične pojave sve je jedinstvo: skulptura, arhitektura, slikarstvo: volumen i polihromija, sto znači materija, količina, specifične sastojine udružene u odnose sposobne da izazovu uzbuđenje: građevina je izraz triju jedinstvenih glavnih umetnosti" - L.C.

Svakako vrhunac Le Corbusier-ovih ostvarenja u prvom periodu njegovog stvaralaštva je vila-dvorac Savoy. Izgrađena kao potvrda već utvrđenog arhitektonskog manifesta (5 principa), ona zatvara ciklus izgrađenih privatnih kuća kroz koje je Le Corbusier pročišćavao formu do krajnosti. Savoye predstavlja jedan od stubova moderne arhitekture, nudeći tada revolucionaran mehanizam - način života tzv. "mašine za stanovanje". Savoye postaje jedan od postulata za ceo kasniji rad Le Corbusier-a i mesto hodočašća generacija mladih arhitekata.

Vila-dvorac je izgrađena 1928-31. godine u Poissy-u, 30 km od Pariza, na čistini, okružena gustom šumom. Namenjena je porodici brokera jednog osiguravajućeg zavoda, koji je, u ekspanziji automobilizma, odlučio da živi u provinciji. Dizajnirana je da vlasniku omogući da posle mukotrpnog rada u gradskoj vrevi doživi relaksaciju u okruženju šume, sunca i vazduha. Stambene prostorije su izdignute nad terenom, kako bi se obezbedio široki pogled-pregled nad okolnim pejsažom. Do tada je Le Corbusier imao iskustva sa kućama koje su bile u bližem ili daljem okruženju suseda, ali ovde je čistina diktirala da vila bude orijentisana na sve strane sveta, tako da ne postoje konvencionalne glavne ili sporedne fasade. Objekat je obgrljen okolnom sredinom i sa svih strana podjednako komunicira sa okolinom svojim podužno tretiranim prozorskim otvorima. Glavni elemenat funkcionalne organizacije ovde je automobil: on prilazi, ulazi pod okrilje stubova, zaokreće ka glavnom ulazu i dalje u luku nastavlja do u za njega namenjenu garažu, odakle je spreman za ponovni odlazak sa imanja.

Raster stubova, koji uz manje izmene prožima celu konstrukciju, odražava osnovnu zamisao, a prilagođenošću osnovnoj sekvenci ostvaren je cilj, tj. oslobođen je prostor cele prizemne zone koji likovno kontrastira u odnosu na spratni kubus. "U ovoj kući reč je o istinitoj arhitektonskoj šetnji koja nudi poglede koji se neprestano menjaju, koji su neočekivani, nekada zapanjujuci."-L.C. Ulazni hol, kao staklenom opnom odvojen od okoline, odaje poetičan prizor u kome se javljaju kontrastni motivi: udvojeni stubovi, spiralno stepenište i, naročito, rampa kao osovina cele strukture - glavna nit koja je jednim delom u unutrašnjosti objekta a drugim u spoljnom prostoru. Uz rampu je, neočekivano, prisutan stub kvadratne osnove,a podužni hodnik daje dubinu i neophodnu prostornost ulaznoj partiji.

Spratom dominira dnevni boravak-salon (5x12m), sa stubovima koji se ističu na svetlim površinama linijsko tretiranih prozora. Poseban akcenat daje kamin sa dimnjakom koji se stapa sa slobodnom formom solarijuma. Salon je orijentisan ka jugu i raskalašno je vezan klizećim staklenim platnom sa "visećom" baštom u kojoj je prava eksplozija svedenih elemenata. Na spratnoj terasi posetilac je u nedoumici da li je još uvek u vili ili je van nje; da li je terasa deo salona; gde je kraj a gde početak ovog spolja naizgled jednostavnog lebdećeg kubusa… neprestano se otvaraju nova vrata, prolazi, natkriveni delovi… Primenjeni kubistički princip omogućava u svakom preseku preplitanje unutrašnjeg i spoljašnjeg. U enterijeru, stubovi vešto izmešteni iz rastera, drzeći se poprečne ose, odjednom se pojavljuju u svoj svojoj čistoti.

Završetak ove snažne kompozicije je slobodna forma krovnog solarijuma.

Ovde se pruža jedinstvena prilika da sagledamo jednu od skica budućeg izgleda Savoye. Le Corbusier tada još nevešto primenjuje svoje principe u novom okruženju. Kao još nerazrađena koncepcija nagoveštava nam glavne elemente ka kojima se orijentisao i težnja za što većim uprošćavanjem koje je uspešno postigao u Stein kući 1927. god. Startuje od modela jedne moderne tvrđave: uvodi široku terasu (kasnije je zatvara i integriše sa celom strukturom), karakteristična dupla spratna visina dnevne sobe (koje se odriče kako bi vilu sveo na jednostavan kubus), velika spratna ugaona zidna platna (ukida ih kontinualnim prozorima prostorija koje izbacuje na obod i vezuje ih sa okolinom), zatvoreno prizemlje (pretvara u staklenu kutiju), ugaoni stubovi (prerastaju u kolonadu i dolazi do zamisli da se prostor iskoristi i za kolski pristup), konzolni prepusti sa dve strane (zadržava ih i prema njima orijentiše salon kako bi dobio prodore stubova u enterijeru koji su već oprobani u npr. kući Cook 1926. god.), podela na pet polja rastera koje u potpunosti zadržava kroz celu dalju razradu.

Evidentno je da je Le Corbusier transkribovao prva iskustva koja je stekao istražujuci egzistenciju Partenona u prostoru i vremenu: usamljeni objekat, okružen nepreglednim prostorom, zatim jednostavnost, belina, proporcije, odnos svetlosti i senke. Koristeći dekorativni minimum stvorio je vanvremenski - nestvaran artefakt, esencijom ranijih stilova i svojih koncepcija shvatanja porodične kuće, u čemu je itekako bio potkovan tokom perioda svog samoizgrađivanja. Sva prethodna eksperimentisanja, uvođenja novih elemenata i njihova usklađivanja doživela su ovde stvaralačku sintezu u jedan novi organizam. Iskristalisan je dugo traženi prostorni ton te je Savoy-a prelomna tacka Corbusierovog stvaralaštva koja mu je otvorila vrata za dalji razvoj. Doprevši do suštine svoje teorije on je sam sebe potvrdio i zlatni preseci i odgovarajuce proporcije našli su ovde široku primenu. Le Corbusier je uvideo da ce ga produbljivanje teorije o proporcijama odvesti dalje… i došao je 15 godina kasnije do ključa formule - Modulora, koji će koristiti do kraja svog stvaralaštva.

Vila Savoye je svakako impozantno delovala kada se uzme u obzir da je to vreme nemog filma i prvih pokušaja zvučnog filma, prve automatizovane telefonske centrale, leta dirižabla oko Zemlje.

U duhu tadašnje borbe za tipizaciju i serijsku proizvodnju Le Corbusier je zamislio plan čitavog naselja u okolini Buenos Airesa koje bi bilo sastavljeno od više tipiziranih Savoye-a.

Dosta vremena je prošlo dok je Savoye-a priznata kao remek-delo. Za vreme rata bila je napuštena i ruinirana a kasnije je služila lokalnim seljacima kao senjak. Pri kasnijoj izgradnji puta i proširivanja škole pretili su i rušenjem. Le Corbusier-ovom inicijativom katastrofa je izbegnuta. - 1964. godine vila je klasifikovana kao "istorijski spomenik".

Za posetu:

82 Chemin de Villiers - 78300 Poissy (Autoput A13 posle Pariza)