VHUTEMAS
ASNOVA
Spomenik III internacionali Vladimira Tatljina
Avrora, Krasnodar
Skica, Ladovski
Lizicki
Aleksandar Vesnin
Le Korbizje jednom prilikom rekao da je konstruktivizam termin cija je oznaka nejasna pa potom i neodredjena, suprotno purizmu ili italijanskom racionalizmu granice ovog pokreta nisu nikad jasno definisane. Preciznije, ovaj pokret kao termin mozemo razmatrati u domenu brisanja tradicionalnih razlika, odvajanja umetnosti od zivota ili kako su produktivisti u sloganu iz ranih dvadesetih izjavili: "Dole sa umetnoscu! Neka zivi tehnologija! Neka zive konstruktivisti!"
U tadasnjoj Rusiji konstruktivizam je prosao kroz dve razlicite faze. Prva je bila period AGITPROP drvenih konstrukcija koje su upotrebljavane za izlozbe kao i za revolucionarne forme ulicne umetnosti. Druga je bila profesionalna faza u kojoj su zgrade bile zamisljene kao zanr koji lezi negde izmedju masinske forme i bioloske strukture.
Naucna ideologija ove dve faze, racunala je na otkrica slozenih preseka kao sto su prozimajuce stambene jedinice, i na konstrukcije prilaznih puteva u vidu rampi i stepenista, zatim liftova. Takodje, uvode se posebni elementi kao reflektori, elektricne svetlece reklame, radio antene i filmska oprema.
Takva retorika masinskog izraza okupila je u savez vise umetnika kao sto su suprematisti-elementaristi, kao sto je Lazar Markovic poznatiji kao El Lissitzky ili vodja nemackog neoplasticizma Theo Van Doesburg ili izvesni Rusi, koji su kako se cini bliski radikalnom izrazu i impulsu, kao npr. VHUTEMAS sa arh. Nikolaj Ladovskim koje je osnovao formalist, ali i novo udruzenje arhitekata iz 1923.godine ASNOVA.
Kanonski rad konstruktivista bio je projekat Vladimira Tatljina za veliki spomenik III internacionali, prvi put izlozen 1920. godine. Ovaj dizajnerski poduhvat bio je ispirisan, kao i ceo pokret konstruktivizma, trijumfom moderne tehnologije, a uzor za ovaj rad bila je Ajfelova Kula iz 1889. godine, Pariz, dok je naucno fantasticna tzv. aura za ovaj rad izvedena iz futuristicke opere Alekseja Krucenikha, Pobednik na suncu. Naum Gabo javno kritikuje Tatljinov predlog, kao sugestiju ili graditi funkcionalne kuce i mostove ili kreirati cistu umetnost, nikako obe. Ne mesati jedno sa drugim.
Spomenik je bio postavljen u moskovskom Vkhutemasu, bio je sredstvo u navodjenju brojnih umetnika da napuste fine umetnosti radeci kao industrijski dizajneri, figure kao npr. Aleksej Gan, Ljubov Popova, Aleksander Rodcenko,Varvara Stepanova i Vladimir Tatljin. Tvrdili su za sebe da pre pripadaju produktivistima nego konstruktivistima!
Sto se tice arhitekture, ruski konstruktivizam nije nikad bio vise orijentisan ka produkciji nego u ranim strukturama od drveta projektovanim od strane Konstantina Meljnikova ciji je Mahorka Paviljon bio izlozen 1923.g na ruskoj poljoprivrednoj i zanatskoj izlozbi u Moskvi. To je bila nenarodna ponovna interpretacija tradicionalne ruske agrarne konstrukcije. Ovaj metod gradjenja se ponavlja na Meljnikovom Suharevom marketu izgradjenom u Moskvi iz 1923. god. i njegovom Ruskom paviljonu iz 1925. god. podignutom u Parizu za Exposition Internationale des Arts Decoratifs et Industrielel Modernes. Meljnikov kasnije menja stil iz retorickog u sofisticiraniji radeci seriju radnickih klubova, od kojih je Rusakov klub u Moskvi iz 1927-8. g karakterisitcan primer ovog pravca.
Postrevolucionarni pokusaji razvili su totalno nove arhitektonske izraze, jedan od njih baziran je na potpuno novom direktnom otkrivanju strukturne i tehnicke forme, tako da su se unutar Vkhutemasa pojavile suprotne frakcije.
Najistaknutija od njih je grupa OSA, osnovana 1925. kao grupa modernih arhitekata od strane Aleksandra Vesnina. Vesnin koji je drzao predavanja od 1921. god. u Vkhutemasu bio je jedan od prvih autora koji su formulisali arhitektonsku sintaksu konstruktivizma na njegovom projektu Lenjingradske zgrade pravde u Moskvi iz 1923.g., o cemu je Lisicki napisao 1929. god. da svi pribori koji idu uz zgradu kao npr. liftovi, satovi, reklame, govornice, znakovi, moraju biti ukomponovani kao sastavni elementi projekta i kombinovani u unifikovanu celinu. To je tzv. estetika konstruktivizma.
Medjutim, metod za determinisanje forme varira od jedne do druge frakcije, jer je postojalo siroko razmimoilazenje izmedju funkcionalisticke ideologije Vesninove Osa grupe i formalnijih Gestalt teorija predlozenih kasnije od Asnove. Trazi se leksikon cistih formi koje mogu biti vidjene kao podsticaj izvesnih psiholoskih stanja u programskim terminima.
Ruski arhitekti konstruktivizma u se fokusirali na dve primarne teme. Na prvom mestu oni su pokusali da uvedu formu idealnog socijalistickog grada, nastojanje koje je dostiglo kulminaciju u N.A.Miljutinovom modelu u tzv. linarnom gradu iz 1930. god. Na drugom mestu oni su pokusali da uspostave tzv. socijalni kondenzator drustva istovremeno kao arhitektonski i institucionalni nivo, preovladjivanjem radnickih klubova u kasnim 20-tim i sovjetskim ponovnim traganjem u okviru prototipa zajednickog stanovanja pod rukovodstvom arhitekta iz udruzenja Osa, Mojsej Ginzburga. Tako je on ostvario jedan Dom Kommund prototip u svom Narkomfin bloku za stanovanje u Moskvi. Stambene jedinice izvedene u ovom bloku nastale su na Osa takmicenju u stanovanju iz 1927.g i citavo istrazivanje je bilo od strane ovog Osa magazina.
Dajuci prioritet Sovjetskom Savezu, ruski konstruktivizam se uglavnom susreo sa potrebama drustva. Vecinu realizovanih radova cine strukture poslovnih objekata, robne kuce, sanatorijumi,stamparije, istrazivacke stanice, fabrike, radnicki klubovi kao i hidroelektircne instalacije. Tu treba pomenuti najveceg ruskog grdjevinskog preduzimaca u posleratnom periodu Dnieperstroj zavrsenu od V. Vesnina 1932. god.
Kasnijih 20-tih godina ovaj pokret vrsi uticaje van zemlje u Francuskoj, Sveskoj, Cehoslovackoj, Svajcarskoj, pa cak i SAD i to u Filadelfiji. Uticaji se i danas osecaju u radovima umetnika. Kod nas je to npr. Mrdjan Bajic.