Nešto kao istorijat
Kompjuterska umetnost je prošla kroz ključne preobražaje devedesetih godina XX veka.
Tokom 60-tih godina XX veka glavni cilj bio da se stvore estetske forme na osnovu datih podataka i korišćenjem hardvera... Umetnici su se sada okrenuli stvaranju interfejsa - interface, engl. granična površina, spoj... Stvarani su veštački svetovi, tzv. simulacije koji su zamenjivali stvarnost i omogućavali ulazak u sliku.
Peter Vajbel nazivao je ovo postontološkom umetnošću... pojam slike se od prozora - window, preobražava u vrata kroz koje posmatrač moze da uđe u svet mnogočulnih oblasti iskustva koje opisuju i konstruišu vremenski i prostorno promenljiv, dinamičan iskustveni prostor.
Paradigma prikazivanja stvarnosti zamenjuje se proizvodnjom stvarnosti... stvaranje virtuelnih realnosti često je praćeno velikim prostornim instalacijama interaktivne prirode ili multimedijalnim umetničkim delima koja koriste kombinatorne tehnologije.
Najnoviji trend je internetska umetnost - internet or and mailing art, gde programiranje postaje umetnička praksa i gde su razvijani žanrovi kao npr kibernertski feminizam, data body art...data body...virtuelno telo, sastavljena je od file-ova vezanih za neku osobu i+ili tehnički eksperiment.
Kompjuterska umetnost najčešće nalazimo u korenima computer graphicsa. Ovaj fenomen je karakterističan za period 60-tih godina i Nemačku kao osnovu za nastanak u evropskim okvirima ove umetnosti, takođe istovremeno i u SAD/USA. Kod nas u okvirima muzeja MSU beleže se izložbene postavke ove umetnosti. Ketrin Nesh, skulptorka i Herbert Franke teoretičar umetnosti, autori knjiga na tu tematiku.
Definisanje ili pokusaj definisanja ove umetnicke discipline u korenima
KAO:
- Novija umetnička produkcija koja nastaje mašinskim putem
- Najčešće označena kao kompjuterske grafike
- Nastaju pokretanjem pera od strane kompjutera odnosno, direktnom intervencijom mašine na papiru ili, pomoću katodnih cevi čiji se optički refleksi prenose preko fosforescirajućeg platna. Slika na katodnoj cevi može da se sačuva ako se registruje na filmu i prenese na papir
Kompjuterska grafika je već tih 60-tih godina postala nadmoćna u odnosu na tradicionalna likovna sredstva izražavanja, jer preciznost kompjutera daleko nadmašuje manuelni rad. Kompjuter pruža mogućnosti da se prikazu najrazličitije međufaze jednog motiva, tako da je broj n - 1, o - 0 optičkih manipulacija neograničen, sto je takođe nemoguće ostvariti tradicionalnim sredstvima izražavanja.
Kompjuterska dela, nastala su pod uticajem poznatih stilistika i modernih pokreta, kao što su optička umetnost i apstraktna umetnost geometrijske orijentacije. Orijentacija je logična jer kompjuterska umetnost je naslednik svih modernih pokreta, tzv. scijentističke – science (nauka, naucne umetnosti)
Brzina i preciznost nastanka kompjuterskih grafika, nije jedini uslov da se zasnuje kibernetička teorija umetnosti, i za rezultate kompjuterske umetnosti i za tradicionalna umetnička dela može se primeniti isti kritički pristup. Ova umetnost bi izjednačila uloge estetičara - programera koji bi imao istu ulogu kao i tradicionalni umetnik.