Alexander Calder, Red Mobile, kineticka skulptura, kineticka umetnost
Amsterdam, Jungle Tribe, Music Video
Andro Morimoto, Dining
Der Avantgarden
Basel Tinguely vor museum, kineticka skulptura, kinetic art
Digital Architecture, SOM, Chicago Architects
Digitalna umetnost Marka Djurica
Gotic Digital Art
Kunstgruppe, Olga Tod, performance art
Mirko Ilic Design
Mirko Ilic, rendering
Pljus, Dragan Papic
Toni Garnije
Vladan Mijatovic Zivojnov, Paramita productions, Njujork, USA
Elektronska umetnost se javlja u postmodernom periodu, u vidu razlicitih vidova umetnickog iskaza, kojima je zajednicka upotreba elektronskih medija i vezana je za vizuelne umetnosti koje naravno ukljucuju i arhitekturu postmoderne kao pokreta. Zatim tu su i popularne pozorisne i scenografske enterijerske umetnosti spektakla u gradovima koje mogu biti vezane i za urbane instalacije, kao i performans, kao vid novog izrazavanja. Upotreba zvucnih zapisa i muzike je neophodan pratioc ovih pojava u savremenom stvaralastvu.
Elektronska umetnost se javlja u razlicitim oblicima kao video umetnost, kineticka skulptoralna umetnost, digitalna umetnost,neonski umetnicki radovi,laserska umetnost sa holografijom, kseroks stamparska umetnost,kao i u vidu razlicitih elektronskih muzickih delovanja i hiperteksta.
Sekundarnom upotrebom elektronike i medija za prikaze u performansima kao vidovima umetnickog iskaza prenose se dogadjaji posredstvom satelita ili televizije, takodje u pozoristima se uvode kompjuteri kao deo scenografije i ucesnika u predstavama, zatim na filmu se koristi kompjuterska animacija, kao i kompjuterska obrada slike u raznim aplikativnim softverima, takodje i realizacija knjizevnih dela u vidu hipertekstova, pisanja na kompjuteru ili stonog izdavastva su akuelne u postmodernistickom periodu.
Pravi period razvoja, istorijski gledano, pocinje tek posle II svetskog rata, da bi u 60tim godinama doziveo neoavangardu u razvoju, dok 80tih i 90tih godina nastaje postmodernisticka umetnost u elektronici. Od autora u muzici znacajni su kompozitori Dzon Kejdz i Lori Anderson, SAD, konceptualista Jozef Bojs, kao i performans umetnici Les Levin, Bil Vajola i dr.
Video umetnost se bazira na koriscenju video opreme u vidu sistema, u koji spadaju elektronska kamera, uredjaji za snimanje i monitori za projektovanja video snimaka prilikom finalnog prikaza zapisa. Ona je istorijski gledano, nastala iz tradicije eksperimentalnih filmova kao i iz dokumentovanja umetnickih eksperimenata iz oblasti performansa, bodi i lend arta. Najraniji radovi iz ove oblasti nastali su putem snimanja dogadjaja i zapisa koji nisu bili rezirani i to, razlicitih akcija umetnika i izvodjackih umetnosti. Sto se tehickih karakteristika tice, kamera je uvek staticna, a duzina trajanja dogadjaja odgovara realnom vremenu dogadjanja. Kasnije se elektronska video umetnost razvijala u slozeniji vid, gde se video priblizio televizijskom filmu ili cak bioskopskom postmodernistickom filmu sa odredjenim narativom.
U postmodernoj eri se sve vise koriste i video instalacije i u prikazima arhitektonskih ostvarenja, a i kao prostorne postavke umetnickih zapisa ili dela gde monitor i video zapis kao dinamicki element imaju kljucnu funkciju u galerijama i na otvorenom prostoru danas. Takodje, sve cesce se koriste i video performansi kao akcije i dogadjaji koje umetnik izvodi, i koji se tokom samog izvodjenja snimaju i beleze, a potom projektuju tako da je ta slika sastavni element samog performansa.
Kompjuterska umetnost se u 60 tim godinama razvija u razlicitim delovanjima i u naucnom radu istrazivanja vizuelnog oblikovanja sve do danas. Danas je ona prerasla u digital art i svojim renderinzima i komunikacijama iskljucivo putem virtuelnosti ona doprinosi i manipulativnosti i-ili otudjenju postmodernog coveka! Kompjuteri su osnovna sredstva simulacije artificijelne stvarnosti i semiotike postmoderne arhitekture danas. U vidu likovnih produkata slika, crteza i fotografije moze se setati objektima dok oni nisu ni izgradjeni uopste!
Sto se skulpture i elektronike tice, kineticka i kibernetska delovanja su najuticajnija u postmodernoj eri, zatim laserski radovi, neonski radovi i holografija koja zauzima posebno mesto danas, sve ovo daje razlicite vizuelne efekte do procesa iluzije koja je danasnjem svetu potrebna iz raznoraznih razloga. Kineticka skulptura poseduje mehanizme koji omogucavaju pokretanje njenih delova, putem mehanizma ili svetlosnih izvora. Kibernetski radovi nastaju kao rezultat komjutersko elektronskih, organskih i vremensko prostornih sistema u umetnicko delo, situaciju, ambijent, performans. Neonski radovi u umetnosti su u vidu svetlosnih ambijenata, fluocevi sa porukama i simbolikom. Laserska umetnost se koristi u ambijentalnoj umetnosti i spektaklima pop kulture,scenografije i rok umetnosti. Holografija je trodimenzionalna fotografija koja se zasniva na laserskom osvetljavanju holografskog snimka cime se stvara potrebna ilizuja o trodienzionalnosti predmeta. Kseroks umetnost je nastala upotebom kseroks kopir masine, kopiranjem delova ljudskog tela, masine i sl. kao i npr.rada casovnika da simulira vreme.
Elektronski tekst su radovi neokonceptualnih umetnika koji se prikazuju preko video monitora i razlicitih ekrana, u razlicitim urbanim ambijentima se tako reprodukuju radovi umetnika, ovo je vezano i za kreativne marketing agencije.
Na kraju, elektronska muzika se razvija iz futurizma od 1913. godine preko razvoja elektronike u 50-tim i 60-tim godinama do eksperimentalnih minimalista i baroknih postmodernista, gde se obnavljaju simbolika i alegorija u muzici. Obradjuje se i kolazno zvuk sa sumovima kao i glas sa govorom, tekst i vrsi elektronska montaza. Dzon Kejdz je karakteristican predstvanik u SAD.