Preporučujemo

Prijatelji

psihologija
igre za decu


Eksterijer kuće


Enterijer kuće


Plan mesta


Presek i elevacija


Osnova

Klijent za ovu kuću znao je unapred kom arhitektu će se obratiti. On je znao Luisa Ibarra iz Ibarra Rosano Design sa fakulteta, a o nekim njegovim radovima upoznao se iz časopisa. Od tada je počeo da razmišlja o tome da kuću za sebe izgradi od temelja.

"Pokušavao je da sazna da li će moći da napravi baš onakvu kuću kakvu zamišlja," kaže Ibarra. "Opisivao je kuću kakvu je tražio rečima: prilično neobična, sa velikim prozorima i više od industrijske estetike."

Kada su se Rosano i Ibarra upustili u rad na projektu, još na početku su morali da se konsultuju sa klijentom oko njegovih prohteva. Najpre, on se usredsredio na prostor ispod brda na kom je ranije stanovao, ali projektanti su bili bez inspiracije. Kada je našao sledeći prostor za kuću, arhitekti su odmah znali da je taj bio nešto posebno. Posebno i veoma teško.

"Upozorili smo klijenta da ćemo morati intenzivno da radimo iskopavanja na terenu," kaže Ibarra. Ipak, teren je imao i jednu pogodnost: "Ljudi koji su prodavali imanje znali su da je sa nim teško raditi tako da je naš klijent dobio povoljnu cenu."

Kada je došao do zemljišta klijent je verovao da će arhitekti njegove zahteve sprovesti u delo.

"Više je želeo da radi na adaptiranju prostora nego da prilagođava prostor sebi," kaže Ibarra. Klijent je neko vreme proveo živeći formalno na tavanskom industrijskom prostoru na Istočnoj obali SAD, uživao je u tom iskustvu, pa i novoprojektovana kuća odražava tu vrstu estetike.

"Reči koje je koristio bile su 'inovativno' i 'različito'," kaže Rosano. "Nije posebno naglašavao da prostor liči na tavanski, ali naročito je zahtevao velike prozore." Arhitekti su radili sa detaljnom topografskom kartom terena i prilično dobro uklopili plan u postojeći teren, što je bilo važno jer je zemljište uglavnom bilo tvrdo kamenito. Pejzaž se takođe odrazio i na konstruktivne materijale kuće, i iz prostornih i iz estetskih razloga. Bili su inspirisani radom jednog od njihovih mentora.

"Postojala je jedna kuća na uzvišenju koju je projektovao jedan naš profesor," kaže Ibarra. "Rađena je od betonskih blokova. To je bilo nešto o čemu smo učili na fakultetu i što nam je raspalilo maštu neko vreme."

Arhitekti su odabrali blokovski tip konstrukcije jer se on direktno kranom mogao postavljati bez narušavanja delikatne pustinjske vegetacije koja okružuje kuću.

"Ne treba vam mnogo toga da bi ste živeli u pustinji, jer današnje tehnologije to omogućavaju, ali vi to činite na štetu prirodnih resursa", kaže Ibarra. "Da bi ste živeli u pustinji morate da izrazite spremnost da je tamo toplo. Tehnološke intervencije na okruženju nisu pravo rešenje. Betonski pod održava telo hladnim jer je takav pod hladan tokom celog dana i upija toplotu. Kako da zgrada sama sebi pravi senke - to je lekcija koja se uči od pustinjskih biljaka koje mogu da zaklone 60% sebe odjednom."

"Luis i ja smo oboje iz Arizone," dodaje Rosano, "tako da zaista razumemo ovaj prostor koji se razlikuje od drugih. To je prostor na kom vladaju ekstremnosti."

Login