Izvori finansiranja urbane osnove

Detalji
Napisao: Dragan Markovic

Predmet: Urbana obnova i gradovi Srbije

Nastavnici:
prof. dr Eva Vaništa Lazarević dia
ass Ana Perić, dia

Student:
Dragan Marković

Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu 2009.

 

Uvod:

Urbana obnova je isuviše raznovrsna i složena da bi lako dali bliže elemente za finansiranje u celini. Meč‘utim, posebno kada je u pitanju opšti sistem, moguće je izložiti osnovne principe finansiranja, koji su primenljivi za većinu oblika urbane obnove.

Da bi se omogućila zaštita što većeg broja objekata, pored isticanja njihovog estetskog, socijalnog i kulturnog značaja, neophodno je snadbeti se sa svim potrebnim ekonomskim argumentima. S druge strane, na ulaganje u objekte koji su pod odreč‘enim stepenom zaštite se najčešće gleda kao na potpuno neprofitabilnu aktivnost, za koju se najčešće ne mogu odvojiti sredstva i za koju je potrebno sačekati “ekonomski povoljiniji“ trenutak. Dakle, za potrebe pripreme, realizacije i eksploatacije urbane obnove potrebno je izdvojiti veliku sumu novca. Zbog svoje obimnosti, ovaj mehanizam se pokreće tek kad su za to predvič‘eni/obezbeč‘eni svi finansijski uslovi uslovi. Pokrenuti postupak i zainteresovati investitora za tako krupan i skup proces (koji dugo traje) možemo samo ako oni u svemu tome vide svoj intenteres , odnosno profit. Dakle, interes je pokretačka snaga svakog mogućeg uključivanja potencijalnog investitora u rekonstrukciju

Urboekonomija:

Pitanje finansijskih izvora kao i ulaganja investicaja u projekte neposredno vezane za grad kao takav predmet su posebne grane ekonomije koja se naziva urboekonomija ili ti ekonomija grada.

Karakteristike finansiranja urbane obnove:

  • veza ekonomije, finansija, politike i urbane obnove;

  • izuzetno velika vrednost investicija - veliki početni kapital;

  • pokretanje mehanizma obnove je moguć tek kada su zo to predvič‘eni/obezbeč‘eni svi finansijski uslovi;

  • dug aktivizacioni period investicije, zarobljenost kapitala;

  • neizvesnost u pogledu povratka uloženog kapitala – količine novca i vreme obrta (i do 10 godina);

  • diskontinuitet finansiranja;

  • neizvesnot ulaganja, nemogućnost procene finalnih troškova ;

  • različitost fondova, izvora finansiranja;

  • velika ulaganja, ali i velika dobit - profit ;

  • mogućnost faznog finansiranja.

Ciljevi investiranja u urbanu obnovu:

  • obebeč‘ivanje neophodnih finansijskih sredstava kao preduslova za realizaciju;

  • ostvarivanje viška vrednosti, maksimizacija profita;

  • zadovoljavanje opštih potreba, opšti interes – postizanje blagostanja;

  • održivi ekonomski rast i razvoj;

  • usklač‘ivanja individualnog korišćenja zemljišta i karakter zemljišta kao javnog dobra.

Javno dobro

Javna dobra su dobra kolektivne svojine koja su isuviše bitna za egzistenciju ljudske zajednice da bi se u potpunosti prepustila privatnom sektoru. Projekti urbane obnove predstavljaju oblik javnog dobra, te se njihovo finansiranje tretira na poseban način.

Vlasnički odnosi

Pre nego što se osvrnemo na moguće izvore finansiranja zahvata urbane rekonstrukcije, treba da se podsetimo osnovnih zakoknitosti vezanih za zemljišnu politiku, rentu I tržište zemljištem.

Pravo vlasništva na zemljište, pravo korišćenja I pravo raspolaganja su tri bitna elementa svojine. Vlasnički odnosi bitno opredeljuju urbo-ekonomsku morfologiju grada.

Bitna karakteristika gradskog zemljišta je da njegova cena sporo, ali konstantno raste.

Renta je cena korišćenja zemlje ili oblik zakupnine zemljišta.

Svi oblici rente deluju oblikovno na naselje, pogotovo na grad i njegov centar. Zapravo, gradska renta oblukuje grad prilagoč‘avajući ga tržištu.

Mehanizmi pribavljanja grač‘evinskog zemljišta:

Načini pribavljanja grač‘evinskog zemljišta od strane lokalne uprave ili individualnog investitora mogu biti:

  • tržišni mehanizmi – mehanizmi ponude i tražnja, odnosno rente kao graditelja;

  • eksproprijacija, nasilno oduzimanje zemljišta od strane javnog sektra od privatnika uz novčanu nadoknadu u ime opšteg interesa;

  • nacionalizacija, nasilno oduzimanje zemljište bez novčane nadoknade;

  • pravo privremenog korišćenja, oblik racionalno gazdovanja do privoč‘enja zemljišta planiranoj nameni;

  • razmena zemljišta;

  • privremeno preče kupovine.

Izvori/mehanizmi finansiranja

Finansiranje urbane obnove vrši se iz različitih fondova. S obzirom da su finansije uvek značajne, retko kada postoji samo jedan investitor. Uz Gradsku skupštinu, koja je obično inicijator posla i koja učestvuje u većem delu ulaganja, najčešće 20-30%, sledeći deo ulaganja se odnosi na moćne asocijacije, nekad banke, privatnike ili državu. Takoč‘e, u zemljama u tranziciji, često sa većim delom učestvuju nevladine i neprofitne organizacije koje poseduju fondove za ovakav vid ulaganja.

Ukoliko ne učestvuje više faktora u investiciji, nego samo država ili grad, fondovi za rekonstrukciju se često pronalaze prelivanjem iz jednog fonda u drugi. Veći deo ide iz poreza, koje je kod nas svojevremeno na gradskom nivou bio 3%, iz kojih se finansirala i rekonstrukcija.

Izvori/mehanizmi finansiranja

Finansiranje urbane obnove obezbeč‘uje se is sredstava ostvarenih:

  • iz jedinstvenog državnog budžeta, budžetskih fondova;

  • iz sredstava meč‘unarodnih javnih/finansijskih institucija;

  • iz igara na sreću;

  • iz privatnih sredstava – privatno-javno partnerstvo (privatno-javne kombinacije – privatnici + država).

Podela fondova za urbanu obnovu se vrši na sledeći način:

1. jedna četvrtina fondova koristi se za ekonomski deo i zapošljavanje odnosno kreiranje novih radnih mesta;

2. jedna četvrtina se ulaže u urbanističke planove prema principima održivog razvoja a

3. dve četvrtine su namenjene smanjenju socijalne, etničke, kulturne i komunikacijske barijere meč‘u stanovništvom.

Budžet

Budžet ima akumulacioni karakter i on se po pravilu formira iz više poreskih tj. fiskalnih i parafiskalnih izvora, ali se tretira jedinstveno. To znači da su svi prihodi ravnopravni i čine celinu, a rashodi takoč‘e čine celinu i finansiraju se po planu iz jedinstvenog budžeta.

Prihodi budžeta:

  • samodoprinos;

  • porez na dodatnu vrednost;

  • poreza na promet nekretnina;

  • poreza na imovinu;

  • naknade za ureč‘ivanje grač‘evinskog zemljišta;

  • naknade za korišćenje grač‘evinskog zemljišta;

  • poreza na vlasništvo;

  • poreza na prihod;

  • zakupnine za grač‘evinsko zemljište.

Igre na sreću

U nedostanku drugih fondova, danas se koriste igre na sreću kao znatan izvor finasiranja urbane obnove.

Kriterijume za rapodelu prihoda od igara za sreću utvruč‘uju se saglasno prioritetima odreč‘enim strategijama i programima, koje donosi Vlada Srbije.

Raspodela prihoda od igara na sreću, vrši se po sledećim oblastima:

  • socijalna zaštita i humanitarne delatnosti, u iznosu od 5 %;

  • zadovoljavanje potreba lica s invaliditetom, u iznosu od 40 %;

  • razvoj sporta, u iznosu od 20 %;

  • kultura i tehnička kultura, u iznosu od 10 %;

  • vaninstitucionalno obrazovanje i vaspitanje dece i omladine, u iznosu od 5 %, i

  • doprinos u borbi protiv droge i svih oblika zavisnosti, u iznosu od 20 %.

Meč‘unarodne finansijske institucije

Osnovni cilj meč‘unarodnih finansijskih institucija je obezbeč‘ivanje finansiranja projekata koji su važni za nacionalnu privredu, a za koje nije zainteresovan privatni kapital:

- nisu neposredno profitonosni;

- potrebni su veći iznosi za ulaganje;

- prisutan je veći rizik.

Meč‘unarodne finansijske institucije:

Meč‘unarodni monetarni fond - IMF/MMF;

    • Meč‘unarodna banka za obnovu i razvor - IBRD;

    • Meč‘unarodno udruženje za razvoj - IDA;

    • Meč‘unarodna finansijska korporacija - IFC

    • Multilateralna agencija za garantovanje investicija - MIGA

    • Banka za meč‘unarodne obračune - BIS;

    • Evropska investiciona banka - EIB;

    • Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD.

PPP (Public Private Partnership) – javno privatno partnerstvo

Pokazuje se sve očitije da vlasti ne mogu same zadovoljiti rastu

e potrebe za uslugama te da zahtevaju potpuru sektora u društvu. Javno-privatno partnerstvo (JPP) je jedan od obećavajućih formi takve saradnje. Temelji se na prepoznavanju koristi koje i javni i privatni sektor mogu imati od udruživanja financijskih sredstava, znanja i ekspertize u cilju poboljšanja osnovnih usluga za sve grač‘ane.

Realni izvori finansiranja

Meč‘utim, realni izvori finansiranja su iz fondova koji su često tajni i o kojima se odlučuje na političkom vrhu pojedine zemlje. Novac koji se “preliva“ iz jednog fonda u drugi najčešće je pravi izvor finansiranja velikih projekata, pa i projekata urbane obnove.

Bitna osobenost našeg sistema je da lokalna uprava neposredno vrši upravljanje grač‘evinskim zemljištem i preko fondova kao posebnog tela specijalizovanog za prikuplanje sredstava i finansiranje ureč‘ivanja, tj pripremanja i opremanja zemljišta.

Suštinski problem naših gradova gde je pomešana nadležnost države i tržišta. Umesto da opština kontroliše samo javne namene ona bukvalno odreč‘uje namene svake pojedine parcele i time guši slobodnu inicijativu, tj kontroliše sve akcije u gradu.

Program:

Problemi: (vise politicke nego finansijke prirode)

    • investitori nemaju pravo kupovine zemljišta;

    • najskuplje dažbine za lokaciju/graževinsku operativu u regionu;

    • nema gotovih projekata koji bi se ponudili investitorima;

    • preduga procedura dobijanja dozvola;

    • nema plana prioritetnih lokacija, sa već pripremljenim i završenim dozvolama

    • osustvo jasne ideje prostornog i urbanog razvoja, investitori rade po svom nahoč‘enju i potrebi;

    • neodgovarajuća upotreba zemljišta;

    • prelivanje fondova, što je nedopustivo.

Rešenje:

    • neophodnost konstituisanja tržišta grač‘evinskog zemljišta;

    • tržišni model alokacije grač‘evinskog zemljišta i gradskih aktivnosti;

    • izglasavanje novog zakon o zemljištu;

    • povećanje privatne svojine nad gradskim grač‘evinskim zemljištem;

    • uzimanje u obzir značaj infrastrukture;

    • nova zemljišna politika;

    • bolje usmeravanje javnih prihoda;

    • podsticanje razvoja kao posledice manjih ukupnih troškova i porasta fiskalnih prihoda;

    • jačanje uticaja nevladinog sektora.

Umesto zaključka

U teškim ekonomskim situacijama prvo se smanjuju izvori finansiranja za kulturu, a posredno i za arhitekturu i rekonstrukciju grada. Grad je tako ostavljen na milost pojedinačnim pokušajima da se ponešto spasi. Ali, iskustvo nam govori da prelom vekova i za nas obično donosi velike promene, pozitivne ili negativne vrlo je neizvesno.

Literatura:

  • prof. dr Eva Vaništa Lazarević: „Obnova gradova u novom milenijumu“, „Classic map studio“, Beograd, 2003.

  • prof. dr Eva Vaništa Lazarević: „Urbana rekonstrukcija“, Zadužbina Andrejević, Beograd, 1999.

  • prof. dr Eva Vaništa Lazarević, Ana Perić, dia: Rider za predmet “Urbana obnova I gradovi Srbije”, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2009.

  • Mihaljiević, Gavrilo: „Ekonomija i grad“, Arhitektonski fakultet, Beograd, 1992.

  • Begović, Boris: „Ekonomika urbanog planiranja “, CES MECON, Beograd, 1995.

  • prof dr Goran č†irović: Rider za predmet “Ekonomika projektovanja I gradjenja”, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2009.

  • Zakon o planiranju I izgradnji, "Sl. glasnik RS", br. 47/2003.

  • Zakon o igrama na sreću, Sl. Glasnik RS, br.6/1999.

  • Grupa autora: „Strategija razvoja turizma grada Beograda”, IEN, Beograd, 2008.

  • DANS, br. 43.

  • CESS, br. 8.

Internet izvori:

 

Svi tekstovi i slike poslati su od strane članova sajta. Ne odgovaramo za sadržaj niti za tačnost informacija. Politika privatnosti

Copyright © 2024 Arhitektura.rs.