У историјама уметности пише да је у средњем веку било изгубњено знање конструкције купола (рецимо црквених) и да су људи ишли у Рим да се диве Пантеону и његовој куполи за коју нису знали како је направљена.
Такође се може наћи да је ренесанса почела са Брунелескијевом конструкцијом куполе на флорентинској катедрали.
Моје питање је да ли се то односи само на уметност запада (романескну и готичку) а не и на српску, рецимо, у то време, тј. цивилизације везане за Византију.
Када погледам српске цркве од пре Брунелескија: Студеницу, Сопоћане, Дечане све имају куполе.
Такође и цркве које су направили људи из земаља ближе западу, као Дубровчани Латинску цркву код Ниша.
Све те цркве имају исте потпорне елементе испод куполе које су биле главни изум Јустинијанових архитекти у Аја Софији.
Да ли је овај мој закључак одозго ок и да је интеракција између византијског света и Западне Европе била толико мала да се техника конструкције куполе није пренела (што изгледа чудно али опет занимљиво) или ове куполе наших цркава нису куполе, тј. не дефинишу се тако јел су мање доста од Брунелескијеве, Пантеона или другачије по неком другом параметру?
Сумирано: да ли су српске средњевековне архитекте знале нешто за шта су западњацима били потребни хуманизам и ренесанса да поново науче?
